Чувени руски проповедник: Запад се неће умирити, Русија је на удару, па и руска браћа – Срби

Ера страха због пандемије корона вируса је школа за све нас и подсећање да се треба враћати Богу с покајањем, са захвалношћу, молитвом и жељом да се промениш. Ако се и када вратимо уобичајеном животу то треба да буде бољи живот и ми сами морамо бити бољи, каже отац Андреј Ткачов, руски проповедник и мисионар.

С оцем Андрејом, који добро познаје Србију а инспирацију налази у мудрости Николаја Велимировића, разговарамо у Подмосковљу где служи у храму Василија Великог у оквиру истоимене чувене православне гимназије. У божићном интервјуу за Спутњик Србима поручује да не треба да се опуштају, посебно не у Црној Гори где ће Запад, како каже, ако није успео да спроведе своје планове с Милом Ђукановићем наћи неку црногорску Грету Тунберг. Објашњава и зашто у Европи Русе виде као опасност.

— Руски народ је прекор за данашњи Запад, јер смо вратили оно што смо некада изгубили, а они су изгубили оно што су раније имали. Ми смо прекор за њих, јер покушавамо да сачувамо све оно на чему је изграђена и учвршћена западна цивилизација. Стога за њих представљамо идеолошке непријатеље. Поред тога, Русија поседује огроман потенцијал природних богатстава и огромну територију. Та потенцијална богатства плус повратак библијским вредностима чине нас непријатељима за западног човека. Зато се укључују сви информациони капацитети како би се оцрнила слика Русије, како би нас представили као светске зликовце. А ми нисмо такви. Дакле, постоји идеолошко, духовно непријатељство према Русији које неће престати.

Како на то одговара руски човек?

— Свети Николај српски Велимировић говорио је — блажени су кротки, јер ће они наследити земљу. Руски човек је снажан захваљујући својој кроткости, издржљивости и великој стрпљивости. Бизмарк је упозоравао да је са Русијом тешко ратовати јер Руси умеју да се снађу са веома мало и могу много да трпе: није довољно убити руског војника — треба га и оборити, јер и мртав наставља да стоји. Руси заиста носе неки потенцијал који је претња за Запад а ми једноставно треба да се помиримо са тим да се наш непријатељ неће умирити. Пророк Авакум пише — надмена душа се, као вино које превире, неће смирити.

И Срби су својевремено били „лоши момци“. Руски народ као да понавља судбину српског…

— Постоји узајамно понављање, велика психолошка сличност и сличне историјске судбине. Николај Велимировић кад је чуо за убиство цара Николаја и његове породице, жене и деце, рекао је: Ево новог Лазара, ево новог Косова. Односно, и Срби и Руси знају да се може изгубити али истовремено добити. А може се победити али заправо изгубити. И наравно, на Србе гледају у Европи као на браћу Руса и препознају у вама нас, а у нама вас и зато ће однос према вама бити какав је и према нама.

Једна од паралела међу нама је оно што се догађа с црквеним расколом у Украјини и у Црној Гори, с тзв. Црногорском православном црквом, с том разликом што је украјинска добила томос од Васељенске патријаршије. Шта мислите, треба ли да се плашимо таквог сценарија?

— Има разлога за страховање. Сећате се, још на Тајној вечери Исус Христос је говорио Петру — ђаво моли да вас решетам као пшеницу. Лукави има један циљ — да расејава, разбија на делове да би владао сваким понаособ. Веома је лоше што је патријарх Константинопољске цркве Вартоломеј у овом случају оруђе неких чудних сила и пушта да буде увучен у процес дробљења и нивелисања канонских правила. Мислим да се у Црној Гори треба тога плашити. То што сте ви засад победили треба да захвалите митрополиту Амфилохију, царство му небеско, и Божјем народу ког нико није организовао него је спонтано устао у литије. То је та карактеристика српског народа од ког можемо да учимо како људи сами знају шта је истина.

Али мислим да је и за српски народ, и за његов део у Црној Гори, и за руски народ веома важно да знају духовну историју своје земље. И ми и ви имамо исти проблем историјског сећања. Ако се будемо држали својих корена свакако ћемо бити јачи и озбиљнији. Тада ће сваки пут непријатељ сломити зубе на јединству народа, како је то било у Црној Гори последњих година.

Сматрате да се не смемо опуштати у Црној Гори ни после литија?

— Запад има једну особину, можда још од римских времена. Изгубљена битка не смањује им жељу да се туку даље, они су упорни, размишљају стратешки на више година унапред, и ако су добили по зубима једном не значи да су заборавили, уплашили се. Радиће исто само с друге стране, користећи друге људе — ако нису успели с Ђукановићем наћи ће неког другог, ако им тамо није пошло за руком наћи ће неку црногорску Грету Тунберг. Они ће се уплитати и кроз омладину, и преко медија, у политику, цркву. Они не скрећу с пута.

На Западу се може чути теза да је СПЦ рука Руске православне цркве и да доприноси ширењу утицаја Русије и РПЦ на Балкану.

— И Српска црква, и Руска црква су рука Светог духа. И само то. Никаква политика. Свети дух нам командује и ми идемо тамо куда нас упути. И зато ми нисмо рука Кремља, нити сте ви нечија рука већ смо ми рука Божја у овом свету и наш посао је да ширимо познање Исуса Христа.

Често кажу да српски народ, па и Српска црква страда зато што је препрека за планове Запада за даље напредовање на исток и ка Русији. Како ви видите таква тумачења?

— То ми личи на истину. Како је рекао наш Господ, на овом свету ћете се патити али држите се, ја сам победио. Другим речима, ми неком сметамо, ми наравно сами то не желимо али ометамо нечије планове. Шта год добро да кажем одмах ћу почети неком да сметам. И ми треба да имамо на уму да човек који жели да чини јеванђеоско добро неизбежно постаје непријатељ многим људима. Он то није желео нити је то тражио али је постао непријатељ зато што има много људи који не желе да живе по Јеванђељу и мрзе оне који желе да живе по Јеванђељу. То заправо и јесте извор нашег непријатељства.

Ни руски народ није желео да га сматрају за непријатеља…

— За доброг човека је карактеристично да гледа на свет с добре стране. Али треба схватити да ако ти не желиш зло не значи да га сви остали не желе. Зато је непријатно покушавати да схватиш туђе намере. Као у басни Крилова кад се јагње препире се с вуком а вук му каже: ћути мали, нећу да те слушам, ти си крив што ми се једе. Рече и одвуче јагње у тамну шуму. Односно, ми смо криви само за једну ствар: неко би да једе, неко би хтео да поједе наше шуме, нафту, алуминијум, никл, злато, крзно, гас јер се неком чини да заузимамо превелику територију. Неком се чини да ми хоћемо тамо неког да нападнемо, некоме се нешто чини. Али они не верују и зато им се чини.

Поменули сте цара Лазара. Настављају се искушења Срба на Косову. Може ли се наћи излаз?

— Из проблема Косова неће се моћи да изађе у скорије време. Али треба избећи да се проблем Косова рашири по читавој Србији. Блажени Павле, патријарх српски, говорио је да ако Албанка рађа петоро деце а Српкиња уради пет абортуса онда та земља неће бити наша. То је проблем и у Русији и код вас. Зато ми треба поново да заволимо људе и себе саме, и треба да престане да чини геноцид над сопственим народом — говорим о абортусима. Треба да брак буде чвршћи и са више деце, да душа и глава буду здравије и да волимо своју земљу. А ми ћемо се вратити, даће Бог, али само кроз молитву и после више година.

СПЦ на Космету има бројне проблеме. Довољан је пример Високих Дечана.

— У овом случају имамо посла са веома сложеним противником. Албанци су специфични противник, а Европа хушка Албанце. Све се то не би догодило да Европа није затворила очи на ОВК, на етничке злочине, на протеривање српских староседелаца са њихове историјске територије. Све је то дело руку Европе. Идеолошки је овде организатор злочина колективна Европа а Албанци једноставно играју улогу секире или ножа. Европљани су туђим рукама нанели Србима рану. Исто ради Америка рукама Украјине против Русије. Тј. Украјина је само штап у рукама великог бандита.

Шта бисте пожелели Србији и српском народу за Божић?

— Желим свакој хришћанској души да осети да је у тај хладни, чудни, лепи али суров свет дошао Божји син и да нисмо сами — Христос је свуда. Треба имати веру Божју. И треба живети по Божјем закону јер ми немамо већег непријатеља од греха. Ако се будемо борили с грехом — а Христос ће нам помагати у томе — бићемо срећни људи. Срећан вам Божић, драги Срби. Христос се роди.