Чудно поклопљени датуми: Америка у Украјини сакрива свој „нови Вијетнам“

Кризу у Украјини не генерише ни Немачка ни Турска, већ САД и зато не треба очекивати да ће да је реши НАТО, већ представници Кремља и Беле куће, каже политички аналитичар Драгомир Анђелковић. Он је уверен да је цела ситуација повезана са прикривањем америчког пораза у Авганистану.
Русија анализира одговоре САД на њене предлоге о безбедносним гаранцијама. Док из Кремља поручују да је мало простора за оптимизам, из НАТО-а стижу нови захтеви.
Историчар и политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже у разговору за Спутњик да када је реч о америчком одговору Русији већ из посредних америчких корака видимо да је он негативан и да Америка није прихватила да Русији да гаранције које је она тражила.

Брутално концентрисање трупа око Русије
Цела прича о гаранцијама, сматра Анђелковић, говори о карактеру те кризе, много дубље него све пропагандне медијске поруке и спинови, јер не тражи Америка од Русије гаранције за своју безбедност већ Русија тражи од Америке. Такав захтев, сматра Анђелковић, никада не долази од потенцијалног агресора.

„Запад се од деведесетих полако примиче Русији, дискретно у почетку, па онда све мање дискретно да би на крају врло брутално почели да концентришу трупе око Русије, да причају о постављању нових ракетних система да постављају и размештају лажне антиракетне системе који се преко ноћи претворе у ракетне офанзивне системе. На све то Русија је у једном моменту морала да одговори и због реалне опасности али и због престижа, јер каква би то била супер сила која трпи да јој неко примиче нож под грло, а да бар не покуша да му помери руку,” каже Анђелковић.
Американци би да засене пораз у Авганистану
Уколико САД не понуде свој одговор на најважније питање, а то је неширење НАТО на остале земље, Русија ће, уверен је Анђелковић, тражити модалитет да одговори на ту врсту претњи – тражиће асиметричне начине одбране, партнере у свету или ставити акценат на тзв. Арктички појас и размештање система у том делу света. Према његовом мишљењу Русија ће наћи начин да пробије сваки амерички штит.

„У данашње доба када обе супер силе имају велики број нуклераних подморница са бојевим главама одмазда је обезбеђена. Али не дај Боже да до тога дође. Ово није питање ко ће кога први да уништи. Американци, према мом мишљењу, играју велику маркетиншку игру. Овде се ради о нечему што је покушај да се засени сопствени пораз. Укратко, ако анализирамо тајминг ми видимо да се последњи амерички војник повукао из Авганистана 30. августа, а 4. или 5. септембра почињу прве вести о потенцијалном руском нападу на Украјину. Баш после тога. А зашто? Американци добро памте вијетнамски пораз и вијетнамски синдром и не желе да им се он понови,” наглашава наш саговорник.

Никоме се ипак не гине
Иза свега крије се, сматра Анђелковић, озбиљна маркетиншка акција која би требало да поврати пољуљани углед Америке. У том кључу би, сматра он, требало посматрати представљање Русије као потенцијалног агресора али и помоћ у наоружању која стиже у Украјину, а која није довољна да одбрани ни један кварт у Кијеву. Разматрајући могућност отварања украјинскг фронта Анђелковић каже да много сила има неке интересе.

„Украјина је до једног момента дизала тензију да би извукла што већу економску помоћ, а политичка елита диже тензију, јер се уз помоћ ње и лакше влада. Међутим, када се дошло до црвене линије да озбиљно може да почне рат, почели су да се повлаче. Свесни су да Русија неће прва кренути у офанзиву али је створена таква атмосфера у украјинском друштву да они треба да спроведу неку „Олују 2“ и да врате Донбас. Они, међутим, знају да ако пробају то да изведу имаће озбиљан сукоб, а њима се ипак не гине,“ објашњава Анђелковић.
Наш саговорник закључује да је лако причати о рату и хушкати на рат све док не дође до тачке када он може да почне. Када се до ње стигло, и Украјинци почињу да ретерирају, а Американци шаљу своје војнике далеко од евентуалне линије фронта у Бугарску и Румунију.