ЦРНА ГОРА: Шта СПЦ може очекивати од новог закона о слободи вјероисповјести?
Фото: РТРС/Википедија
Нацрт закона о слободи вјероисповјести није усаглашен са обавезујућим међународноправним актима, Уставом и правним поретком Црне Горе, тврде из Митрополије црногорско приморске и кажу да би, заједно са епархијама били први или међу првима које би поздравиле његово доношење да је усаглашен.
Реагујући на недавно саопштење Министарства за људска и мањинска права, из Митрполије ЦП кажу да Министарство ни једним аргументум није поткријепило тврдњу да се Нацртом закона “поштује уставно начело о одвојености државе и вјерских заједница, унутрашња аутономија, правни субјективитет и, нарочито, имовина вјерских заједница“.
“Да је Нацрт закона заиста такав каквим га Министарство без аргумената покушава представити јавности, онда Митрополија и Епархије током јавне расправе не би доставиле ниједну примједбу. На жалост, Министарство нас је својим анахроним Нацртом закона подстакло да у току јавне расправе доставимо Примједбе на 80 страница у којима је јасно, аргументовано и правнички прецизно указано на то да се Нацртом законавјероисповијести, антицивилизацијски ограничава право на слободу угрожава вјерска дјелатност цркава и вјерских заједница, нарушава уставно начело о одвојености цркава и вјерских заједница од државе, унутрашња аутономија, стечени правни субјективитет и имовину цркава и вјерских заједница, као и да је највећим бројем својих одредаба супротстављен међународноправним актима и правном поретку Црне Горе“, наводи се у саопштењу МЦП.
Из МЦП питају како, послије достављених и у Министарству заведених, примједби Митрополије и епархија на 80 страница, као и, како кажу, хиљада и хиљада достављених примједби свих православних свештеника, монаха, монахиња и вјерника, око 60 управа манастира и исто толико црквених општина, Богословије Светог Петра Цетињског, “Светигоре“ и других црквених установа, Министарство може да тврди да критике и изјаве “дају само они који немају ниједну конкретну примједбу на Нацрт закона и који желе да ово питање искористе како би се јавна расправа пренијела на терен политике“?
“Да су паушалне и политикантске тврдње Министарства далеко од истине и чињеница показује и готово идентичан, критички став према Нацрту закона, који су више пута јавно саопштили и представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице, али и угледни правници из Црне Горе“, кажу из МЦП.
МЦП, поред осталог, тврди да су представници те цркве два пута, (8. и 14. септембра), саопштили представницима Министарства да Нацрт закона није настао у Министарству за људска и мањинска права него у кабинету једног државног функционера.
“Министарство то ниједном није демантовало, нити је покушало да демантује, а евентуална накнадна појашњења и исправке тешко да у овом моменту могу бити од користи. Ћутање представника Министарства, чак и када је на ту чињеницу јавно указано на округлом столу 14. септембра у Подгорици, само је дало за право Митрополиту Амфилохију да ту чињеницу и понови“, наводи се у саопштењу.
Из МЦП, даље, наводе како Министарство није сматрало за сходно да се огради или макар појасни ставове историчара Живка Андријашевића, једног од званичних представника Министарства на округлом столу у јавној расправи, “а по свему судећи и једног од неформалних креатора анахроног и антивјерског Нацрта закона“, да се СПЦ, тј. Митрополија и Епархије у Црној Гори овим “законом спрјечавају да се некаквим двојним позиционирањем наметну као Црква и Срба и Црногораца“.
“Зар је то циљ и задатак Нацрта закона? Зар модерној држави припада право да одређује ко су и какви су вјерници једне Цркве, односно ко може, а ко не може, и то по државном закону, да буде вјерник једне Цркве? И, како такав став, саопштен од особе коју је Министарство званично укључило у јавну расправу, кореспондира са уставним начелом о одвојености цркава и вјерских заједница од државе и међународноправним актима о слободи вјероисповијести?“, питају из СПЦ.
Остајући, како кажу – као и до сада отворени за дијалог са државом и свима заинтересованима за Нацрт закона, из СПЦ-а наводе да од Министарства очекују стручно, а не политикантско и идеолошко образложење одредаба Нацрта закона.
