ЦРНА ГОРА И НАТО: Стране дипломате на домаћем задатку
Фото: Спутњик/Јутјуб
Да неко залута у Црну Гору, без основног знања о томе ко је ко на овдашњој јавној сцени, нема дилеме да би за стране дипломате земаља-чланица НАТО-а, велики број њих, помислио да су домаћи политичари, и то блиски власти, ако не и у њој.
Јер, како одмиче кампања Владе и њеног Комуникационог тима за чланство у Алијанси, те како се приближава децембар и евентуална позивница за учлањење у војни савез, амбасадори поменутих земаља све отвореније исказују свој став, мијешајући се тиме у унутрашње ствари суверене земље.
Такве изјаве постају свакодневна појава, било да су изговорене на Владиним трибинама, које више подсјећају на промотивне скупове владајуће партије (на којима се не чује друга страна о НАТО-у), било да долазе из интервјуа, ауторских чланака, саопштења…
Један од амбасадора који предњачи је представник Мађарске Кристијан Поша, чија је амбасада тренутно контакт амбасада Црне Горе са Сјеверноатлантским савезом. Довољно је бацити поглед на наслове извјештаја поводом његових ставова: „Црна Гора стоји пред вратима НАТО-а“, „Охрабрује континуиран раст подршке“, „Црна Гора спремна за добијање позивнице за НАТО“, „Учинићемо све да 2015. Црна Гора добије позив за чланство у НАТО-у“… И тако у недоглед.
Не заостаје ни америчка амбасадорка Маргарет Ујехара. Она је недавно, у ауторском тексту, написала да „Сједињене Државе подржавају приступање Црне Горе НАТО-у зато што мисле да су улазак у НАТО и евроатлантске интеграције прави избор за Црну Гору“.
Ујехара каже: „Желимо да Црна Гора буде независна, стабилна и просперитетна, и вјерујемо да ће јој чланство у НАТО-у у томе помоћи“.
Па поентира: „Као амбасадор САД, свим црногорским грађанима могу отворено и искрено рећи да подржавамо аспирације Владе за улазак у НАТО јер вјерујемо да ће процес приступања НАТО-у донијети позитивне резултате за све грађане Црне Горе“.
Истакнуто мјесто у нареченој плејади страних амбасадора — лобиста заузима и амбасадор Словачке Франтишек Липка. Наслови: „У Алијанси постигнут консезус о позиву Црној Гори“, „Црна Гора је једини реални кандидат за добијање позива за НАТО још ове године“, „Сви сада признају ваше резултате“, „Чланство у НАТО надохват руке“, „НАТО није бомбардовао ЦГ него Милошевићеву политику“… И тако редом.
Воли да каже: „Имате веома убједљиве резултате, а у НАТО-у се створила атмосфера мишљења да Црна Гора треба да буде примљена… Што се тиче мог личног мишљења, ја сам оптимиста“.
Па амбасадорка Хрватске Ивана Сутлић Перић каже, без дипломатског устезања:
„Труд сваког од вас ће се исплатити када Црна Гора уласком у НАТО осигура не само стабилност и сигурност државе већ и стабилност потенцијалним инвеститорима које ће привући“.
Затим представник Словеније, амбасадор Владимир Гаспарич. Иста прича. За Јавни сервис недавно каже како вјерује да је Црна Гора позивницу за чланство у НАТО-у требало да добије још прошле године на самиту у Велсу.
„Словенија сматра да је требало да ви прошле године добијете позив…. Мислим да су сви сигнали позитивни… Тако млада држава да брзо дође на врата НАТО-а и да отвори више од пола поглавља ЕУ — нема таквих пуно, ви сте звијезда“.
Гаспарич не само да се не либи да каже свој став о уласку у НАТО, он сугерише и који начин одлучивања је најбољи: „Одлука у Парламенту је довољна“. Закључује: „Сматрамо да ћемо се, ако ви уђете у НАТО, ми осјећати безбједно. То је наш интерес“.
Сличних примјера је безброј.
Независни посланик у црногорском парламенту Обрад Гојковић за Спутњик каже да преовладава трговачка комуникација која је неприхватљива за грађане Црне Горе, гдје се, каже, НАТО нуди као роба.
„Дипломате врло често озбиљност своје комуникације мјере величином државе, у овом случају Црне Горе, и мислим да је то погрешан избор, те да та комуникација треба да буде усмјерена према грађанима. Сигуран сам да можда нијесу у потпуности информисани, али су у сваком случају информисани макар исто, ако не и више, као просјечан грађанин Европе. Тако да не треба потцјењивати знање грађана Црне Горе када су ови процеси у питању и мислим да треба да уподобе своју комуникацију“.
Гојковић вјерује да је то на један начин потцјењивање државе и њених грађана.
„Мислим и да један такав ниво штети чак и онима који заговарају НАТО интеграције. У суштини то је слична ситуација, а надам се да нећу бити схваћен вулгарно — када су каубоји Индијанцима нудили ватрену воду, па видимо данас како су завршили Индијанци“.
Посланик Демоса Зоран Миљанић, који је у ту партију прешао из Позитивне Црне Горе, која се залаже за НАТО, упозорава да је Црна Гора суверена држава, што значи да она своје одлуке доноси суверено.
„Тако да је свако мијешање у унутрашње ствари Црне Горе, било кога са стране, па макар то били и амбасадори било које државе, апсолутно неприхватљиво. Ако се на тај начин лобира сада за НАТО, сјутра ће се лобирати за нешто друго. Примијетио бих само да, када се ради о организованом криминалу и корупцији, о организованим криминалним групама које потичу из владајуће партије, не примјећујем баш такво мијешање, ни са једне адресе“.
Само грађани Црне Горе, каже Миљанић, о крупним спољнополитичким питањима, какво је приступање НАТО-у, морају сами донијети одлуку, тј. та одлука треба да буде донесена на демократски спроведеном референдуму.
