ЦИПРАС: Нове мере штедње не долазе у обзир

„Никакве нове мере и ванредни пакети не долазе у обзир. Грчка се труди да испуњава своје обавезе према кредиторима, базира се на споразуму потписаном прошлог лета. Не тражимо ништа више, нити нешто мање”, порука је премијера Алексиса Ципраса кредиторима после захтева Еврогрупе и ММФ-а да Атина прихвати пакет резервних мера од 3,5 милијарди евра.

У интервјуу „Евроњузу” грчки премијер је прецизирао да су земљи у овом тренутку потребне дужничке олакшице, привредни раст и слога. Не долазе у обзир никакве нове мере, како год их повериоци називали, покушавајући да Грчкој наметну још један нови пакет, који би, наводно, био примењен само у случају крајње нужде, као гаранција да ће Грчка тежити испуњавању фискалних циљева.

Алексис Ципрас је врло јасан и уверен да ће парламент изгласати тешке реформе на које се влада обавезала повериоцима, потписујући у јулу 2015. споразум о трећем пакету финансијске помоћи вредном 86 милијарди евра.

„Ништа више од тога, само оно што је прецизирано тим споразумом”, поручује Ципрас и тврди да су постигнути значајни резултати. Сматра да сада повериоци, када су углавном створени услови за исплате кредити и почетак разговора о дужничким олакшицама – покушавају да изврдавају.

Ципрас указује на податке Евростата према којима је Грчка испунила постављене задатке и очекивања у 2015. што је била изузетно тешко. Зарадила је знатна средства од туризма, смањила незапосленост за 1,5 одсто и, по мишљењу грчког премијера, треба очекивати лагани опоравак привреде.

„Сада је време за праве одлуке. Имамо осећај да се лагано извлачимо из кризе, да има шансе за привреду и зато сматрам да су нам најмање потребне одлуке које би нас гурале уназад”, изјавио је Алексис Ципарас и нагласио да „најбоље говоре подаци према којима је суфицит 0,7 одсто БДП-а, чак један одсто више од постављеног задатка.

„Зато су нам потребне мере и одлуке које ће нас гурати напред, дужничке олакшице и шанса да успемо”, закључио је Ципрас.

Овом изјавом разјаснио је све сумње које су се провлачиле после састанка Еврогрупе у петак а који је завршена управо одлуком да се од Грче захтева пристајање на још један ванредни пакет мера.

Уколико би у парламенту пакет од 3,5 милијарди нових мера штедње који би се примењивао само из нужде добио законску снагу, Еврогрупа би на ванредном састанку пре Васкрса донела позитивну одлуку о примени споразума, отворила кредитну линију и разговоре о дужничким олакшицама.

Било је и великог незадовољства међу посланицима Сиризе који су поручили да за празнике не могу да путују у базу јер, ако би влада прихватила четврти меморандум, ма како се он звао, бирачи би их дочекали звиждуцима, а можда и горе.

Дакле, иако у озбиљној кризи и суочена са незадовољством нације коју очекују нови порези, драстично смањење пензија, поскупљење живота, Ципрасова влада је одлучила да истраје на своме прокламованом правцу.

Какве ће бити последице и колико ће то разљутити Евогрупу и ММФ, може само да се нагађа. Рокови притискају, и уколико до 15. маја све несугласице са кредиторима не буду решене, Грчку већ у јуну и јулу када доспевају дугови према ЕЦБ и ММФ, очекују озбиљни проблеми, неизвесност, нова опасност од банкрота, могући прошлогодишњи сценарио.

Тагови: Алексис Ципрас, Грчка, ММФ