Лондон неће послати Русији узорак нервног гаса којим је отрован Сергеј Скрипаљ, изјавио је шеф британске дипломатије Борис Џонсон. Портпаролка руског Mинистарства спољних послова Марија Захарова ову одлуку прокоментарисала је речима да Лондон „крије истину“ јер не даје информације о случају Скрипаљ.

Владимир Оленченко из Центра европских студија Руске академије наука оцењује да је такво понашање Џонсона на трагу већ уобичајеног односа Британије према Русији.

„У Великој Британији се не говори случајно о хемијском оружју и чини ми се као да постоји одређени шаблон у том смислу. Приступ је увек један те исти — то и то се десило, крив је тај и тај. Сетимо се сиријске и ирачке епизоде — Британија ни тада није обављала никакву истрагу, већ се „унапред знало ко је крив“. Штавише, покушаји Русије да се спроведе детаљна и компетентна истрага, били су моментално одбијени. Зато имамо све основе да и овај случај сада гледамо као корак у том истом смеру“, примећује Оленченко.

Како каже, мере које Британија предузима против Русије већ су виђене преко океана.

„Не желим да увредим Британце, али све иде у прилог мојој тези да је ово још једна деоница у партитури која је компонована на другом месту. Британци сад опет предлажу мере које смо већ видели прошле године, али од стране САД. Шаблон је исти — отказивање сусрета на високом нивоу, одбијање издавања виза обичним грађанима. Имам утисак да је ово што се дешава нама неко већ негде смислио, а Британци то реализују“, категоричан је Оленченко.

Михаил Смолин са Руског института за стратешка истраживања сматра да случај Скрипаљ има политичку позадину која је везана за предстојеће председничке изборе у Русији.

„Добро знамо да се на људе који се баве обавештајном делатношћу и који бивају ухваћени, а потом размењени између држава, не врше атентати. То је неписано, али врло јасно и познато правило међу свим обавештајним службама света. Овде се очигледно ради о нечем другом. Скрипаљ је отрован са неким другим мотивом. који нема везе са његовом делатношћу, а то су могле извести политичке структуре заинтересоване да дође до унутрашњих промена у Русији, промене режима и шефа државе“, каже Смолин.

Исто објашњење може се дати и на питање зашто је у Савету безбедности Британија блокирала руски предлог резолуције, уверен је Смолин.

„Чини ми се да је на делу покушај компромитовања легитимности режима Владимира Путина уз помоћ оптужби о некаквим покушајима убиства како би се демонизовала личност председника, а потом и саме државе. Не само да је стављен вето на руску резолуцију, већ постоје планови да се Русија избаци из Савета безбедности, па потом и из ОЕБС-а. Циљ је један те исти — да се створи таква клима у медијима како би се у светским размерама и организацијама политички изоловала Русија, као и њен председник“, закључује Смолин за Спутњик.