У част 75-годишњице пробоја опсаде Лењинграда у Немачкој није организован ниједан догађај на државном нивоу, преноси немачки часопис „Цицеро“.
Лист наводи да је блокада Лењинграда била „највећа демографска катастрофа коју је град икада претрпео“ и због тога је покушај Немачке да заборави догађај са којим је директно повезана „фатална грешка“.
Позивајући се на записе из дневника Јозефа Гебелса, лист наглашава да војно руководство Трећег рајха уопште није имало у плану да становници блокираног Лењинграда преживе опсаду, а Адолф Хитлер се спремао да у потпуности уништи Москву и Лењинград. Војницима је било наређено да спрече сваки покушај цивилних лица да напусте град, а пилотима је наређено да бомбардују складишта са храном, фабрике и водовод. Притом, немачко руководство је било веома упознато са размерама катастрофе.
У Немачкој се дуго веровало да је капитулација могла спасити град, али немачка војска то није захтевала, јер једноставно не би имала чиме да прехрани преживеле.
„Опсада Лењинграда била је јединствен догађај у историји, јер никада приликом заузимања градова смрт становника од глади није била део плана“, констатује немачки лист.
Након тога, нацисти су морали да оправдају масовну смрт становништва, истиче лист и наводи речи Гебелса, који је изјавио да су им „бољшевици много помогли у томе“, јер су обећали да ће „штитити град до последњег становника“, тако да је, према Гебелсовом мишљењу, одговорност за последице пала на совјетско руководство.
Совјетски Савез је, напротив, историју одбране града од фашистичких освајача хероизовао, тако да ниједна страна није говорила конкретно о „геноциду“ над становницима Лењинграда. На крају се због целокупних дејстава Совјетског Савеза и Немачке опсада Лењинграда од масовног помора претворила у обичну опсаду града, а до 1980-их западни историчари су одбијали да признају да је блокада Лењинграда била заправо ратни злочин, преноси немачки лист.
Данас историчари једногласно признају да је опсада Лењинграда, након Холокауста, била највећи геноцид у Европи за време Другог светског рата.
„Цицеро“ на крају истиче да иако постоје озбиљне несугласице између Истока и Запада, то није разлог да се заборави један од највећих ратних злочина од стране Немачке. Лист подсећа да се не сме заборавити да је „предуслов за помирење сећање на минуле догађаје“.