Четири зла на које је упозорио Путин: Европљани безнадежно у њиховим канџама
Руски председник Владимир Путин је као четири зла модерног доба навео неонацизам, ултранационализам, антисемитизам и русофобију.
Ко највише предњачи у русофобији?
Новинар и дугогодишњи дописник из Москве Слободан Самарџија истиче да се свет мења и да моћ прелази с једне на другу страну и да се у таквој ситуацији траже спољни непријатељи.
„Проблем је тај што је Русија дуго важила у Европи за противника иако та Европа није имала ништа против да користи оно што долази са руског тржишта. Европа је добро пролазила и није јој сметало. Али, онога тренутка када је почео сукоб у Украјини, ствари су се промениле. Много људи је дало себи за право да потцењује оно што је учињено током светке историје, као и доприносе Руса и Русије у свему томе. Почиње да се ствара једна психоза“, објашњава Самарџија за „Јутро на РТ“.
Истовремено, указује наш саговорник, појавио се страх Европљана од Америке.
„Један страх покушавају да лече другим страхом. Европа не може да прихвати да је Русија нешто што је ако не више, онда барем, равноправна са остатком Европе. Европа се плаши да ће да падне у заборав. Покушавају на некој страни да обезбеде неки пролаз, али у свему томе иду из грешке у грешку“, наводи Самарџија.
У Европи се појавило много покрета који су незадовољни оним што се дешава у Европи и начином на који их је водила бриселска демократија, истиче Самарџија.
„Тежи се повратку суверенизама, и у том се тражи најближи непријатељ, први комшија“, објашњава Самарџија.
Подсећа да су Финци иступили из споразума о некоришћењу противпешадијских мина, ако, како указује, Финска нема никакву реалну опасност од Русије.
„У ситуацији када Трамп најављује политику по којој престају да важе међународна правила и по којој, он може да узме све што пожели, остали се тога плаше. Европа зна да Русија може да ‘кроји капу’ свима и мржња се окреће према Русији“, објашњава Самарџија.
Говорећи о односу Европе према „дођошима“, Самарџија истиче да је ЕУ отворила врата не због тога што су јој били потребни људи, него што им је била неопходна јефтина радна снага. Како каже, „европски дођоши“ су се уклопили у европску причу, док „нови, који долазе са Блиског истока, не желе да се уклопе у средину“.
„Нефлексибилност ЕУ рађа управо неонацизам, покрете којима се друге нације покушавају да се спрече у изражавању својих нормалних интереса и хтења, да се ти народи уклопе, сједине једни са другима“, закључује Самарџија.
