Ћерка Че Геваре за РТ Балкан: Мој отац се борио за праведнији свет

Врати се натраг и погледај историју поново. Где сте били и које је „порекло“ Украјине? Уместо да виде да њиховим венама тече иста крв, Украјинци дозвољавају да буду манипулисани од једне старе Европе која тражи прилику да повреди Русију и да умањи њену економску моћ – овим речима почиње разговор за РТ Балкан Алеида Гевара, најстарија ћерка легендарног револуционара родом из Аргентине Че Геваре.

Алеида Гевара Марч је кубанска лекарка и најстарија од четворо деце Ернеста „Че“ Геваре и његове друге супруге Алеиде Марч. Ради у Дечијој болници Вилијам Солер у Хавани а оставила је лекарски траг и у Анголи, Еквадору и Никарагви. Ова лекарка је имала само четири и по године када је њен отац напустио Кубу следећи „зов револуције“ у Конгу, и непуних седам када је погубљен у Боливији.

У јавности је нема често јер, како каже, првенствено лечи децу, а постала је светски позната 2007. пошто ју је у свом хит-документарцу „Болесно“ (о распаду америчког здравственог система) интервјуисао угледни амерички документариста Мајкл Мур. У својој земљи ужива углед не само „кћери“ и лекара, већ и борца за свељудску солидарност.

У наставку својих размишљањима о актуелној трагедији два блиска народа, Руса и Украјинаца, кћер револуционара поставља реторичко питање: Зашто Украјинци улазе у туђу игру?

„Русија је снабдевала гасом и нафтом Европу по цени која не може да се пореди с оном коју сада плаћају САД. Како не схватају о чему се ради?

Ако познајемо историју Руса, а овде не говорим о СССР-у, него о руском народу, па, они су успели да потуку и Наполеона Бонапарту. Наставили су да се боре за своју нацију током целе историје, далеко пре него што је настао СССР. То је народ који се увек бори, и никад није изгубио рат.

Сећам се година када су Руси и Украјинци живели заједно. Многи од ових што се зову Украјинци и нису ‘прави’. Сви они имају руски генетски, културолошки и сваки други ‘код’ који гравитира Москви…“

Горе и Палестина и Либан. Недавно сте се Либанцима обратили преко њихове телевизије…

Подржала сам борбу Палестинаца и позвала их да уједине фронт против окупације како Хезболах не би стајао сам, већ да сви уђу у строј одбране. Осећајући пресудност тренутка, поручила сам им да сада морају да сакупе сву  снагу заједно и да једном заувек победе непријатеља.

Суочити се а не бежати?

Морају да се супротставе и сломе свог непријатеља јер немају другог избора. А на остатку слободног света је да направи фронт хуманости јер сви заједно не можемо да наставимо да дозвољавамо Израелу да убија невине жене, мушкарце и децу. Једноставно, то је неприхватљиво, и о томе нема преговора.

Сад звучите као ваш отац Че…

Мој отац је током свог живота био у великим историјским превирањима и ситуацијама. Ја, иако кћерка, нећу да се петљам у његове одлуке…

Кад погледате слику свог оца, које осећање прво наилази?

Поштовање. Једино што засигурно знам је да се током свог живота борио за један много праведнији свет. А ако питате шта би он сад радио, због онога што се управо догађа у срцу Африке, вероватно би био тамо.

Свет није обавештен о томе кроз шта управо пролазе афричке земље јер, на несрећу, већина новца са којима се финансирају УН долази из америчких банака. Тако да, док не решимо тај проблем Уједињених нација, оне ће одговарати и фокусирати се на интерес и помоћ онима који имају највећу економску моћ, а то су САД.

Ипак, Америка је у опадању.

Ми Кубанци, ипак, још осећамо њихову снагу. Ми смо блокирани више од 60 година и свака њихова нова блокада се осећа много грубље, много јаче и много је неправеднија. А засад они не намеравају да попусте.

Иду избори у САД. Трамп или Харисова?

Ми кажемо то је исти пас са другачијом длаком. Не могу да предвидим шта ће се десити у земљи као што су САД. Тамо је и бивши председник Трамп био санкционисан…

Оно што америчка нација на крају одлучи на овим изборима мораће да преживи и издржи четири године. Све то нам изгледа као лудак који се упушта у нешто што не може да издржи, али мора.

Хоће ли се изборима у САД нешто променити за обичне Кубанце?

Видите шта говоре данас за Палестинце и шта им све раде. Чему ми можемо да се надамо?

Огорчени сте?

Блокада Кубе се наставља и то је криминално.

Примера ради, моја земља нема велику производњу млека и већина је долазила из САД. Сада је то немогуће. Нови Зеланд је својевремено пружио руку сарадње, али је ФБИ то детектовао да би санкционисао људе који нам продају млеко.

Трговали смо такође преко једне швајцарске банке са Американцима, али се после неког времена поново умешао ФБИ и забранио Швајцарцима да раде са нама. Можете ли мислити колико је сва та роба скупља на Куби јер се добавља на такве начине?!

Или лекови…

То је такмичење које траје 60 година, у коме се земља од 11 милиона људи бори против земље од скоро 400 милиона.

И шест деценија нема светске солидарности за Кубу? 

Солидарности нема али има дезинформација којима са Запада трују широм планете. За Америку ми кажемо да је то најдезинформисанија земља на планети. Када се, на пример, догодио рат у Ираку, Американци су погрешно информисани зашто се он води.

Исто је било и у Вијетнамском рату. Једини који су патили у рату јер нису имали информације су Американци! То се догађа и сада.

Криви су и новинари?

На несрећу, већина новинара те старе Европе, где сте и ви, претварају се у папагаје, да не кажем кловнове, понављаче вести који не истражују да ли је то што објављују истина. Једноставно, не смеју да питају другу страну и да осветле другу страну медаље већ понављају оно што им нареде…

Колико знате о Србији?

Мој отац је говорио, ако хоћеш да упознаш неку земљу мораш да радиш са људима из те земље. Ја ту част нисам имала и мислим да је нећу имати јер године пролазе…

Али, наравно, Србија је много лепа земља, и има једну јако лепу причу отпора и борбе против фашизма у Другом светском рату. Била сам у Србији пре извесног времена да представим књигу своје мајке Алеиде Марч. То је прича о њеном животу, као Кубанке са села, касније и тинејџерке у граду Санта Клара и како се упознала са мојим оцем, како су се заљубили и како смо се родили ми, нас четворо браће и сестара. Ако ме поново позовете, радо ћу доћи.