„Брзи напад“: Пентагон смишља како да „разори Москву“

Пентагон разрађује потпуно ново, ненуклеарно наоружање уз помоћ којег би могао некажњено да нападне стратешке објекте противника, пише гласило Министарства одбране Русије „Војна мисао“.

Концепција узајамног гарантованог уништења подразумева да једна супердржава, на коју је друга супердржава извела нуклеарни напад, има довољно времена да своје стратешке снаге уведе у стање пуне борбене готовости и да узврати нападом. И у Русији, и у САД постоје ефикасни системи за упозорење на ракетни напад, а то су сателити и моћни радари који омогућавају политичком руководству да на време ангажују нуклеарну тријаду.

Међу главним циљевима државе-агресора су бункери с интерконтиненталним балистичким ракетама, базе атомских подморница, аеродроми за стратешку авијацију, штабови, складишта са специјалном муницијом.

Ако земља која је нападнута из неког разлога не би стигла да узврати напад, велики део снага за нуклеарно обуздавање био би уништен. Неколико десетина преосталих ракета не би било довољно за наношење ненадокнадиве штете. Уз то, део њих оборили би системи противваздушне одбране.

За САД је пожељнији другачији сценарио хипотетичког нуклеарног сукоба с Русијом, који не подразумева велике губике за америчку страну. Аутори публикације у „Војној мисли“ тврде да Пентагону за то нису потребне тешке интерконтиненталне ракете и стратешке нуклеарне подморнице, већ да му је главни циљ да изненади Кремљ.

„У средњорочној перспективи САД теже томе да овладају стратешким ненуклеарним оружјем с кратким временом лета до циља, које формално не потпада ни под каква билатерална или међународна ограничења, а чијом је употребом могуће испунити стратешке офанзивне циљеве. Ти задаци треба да омогуће погађање знатног дела нуклеарних снага Русије пре него што врховни командант донесе одлуку о узвратном нападу“, наводи се у тексту.

Према наводима листа, „то може крајње негативно да се одрази на националну безбедност и захтева активно супротстављање претњама“.

Агресивна концепција

У дугорочним плановима Вашингтона, према речима аутора текста, јесте стварање стратешких високоефикасних система наоружања који делују по принципу обавештајног ударног комплекса, оружја усмерене енергије и других напредних варијанти.

„Већ сада би се могло говорити о новом високоефикасном ненуклеарном средству за обуздавање и застрашивање, чији би први примерци могли да буду у употреби у Оружаним снагама САД у средњорочној перспективи. Они ће располагати арсеналом система који могу ненуклеарном муницијом делимично да испуњавају задатке постојећих стратешких нуклеарних снага“, наводи се у тексту.

Американци делују у складу с војно-стратешком концепцијом брзог глобалног напада, који подразумева напад конвенционалним наоружањем на циљеве на било којој тачки на планети у року од једног сата, наводи аналитичар РИА Новости Андреј Коц.

Важан елемент тог система, према његовим речима, чине хиљаде крстарећих ракета „томахавк“, које су размештене на крстарицама, разарачима и подморницама. Њихов домет је 2.500 километара. Ипак, те ракете не могу да постигну надзвучну брзину да би успеле да погоде било коју тачку на планети за један сат. Проблем је у томе што и офанзивни бродови нису увек у нужном радијусу деловања.

У Сједињеним Америчким Државама не крију се агресивни планови. Још у октобру генерал у пензији Дејвид Петрус, бивши шеф Централне команде САД, изјавио је у интервјуу за телевизијски канал Еј-Би-Си да ће, уколико Москва у Украјини буде употребила нуклеарно оружје, Пентагон одговорити војно, употребом ненуклеарног оружја.

За сада Вашингтон не позива да се нападају руски нуклеарни бункери, али реторика о тој теми се појачава, указује Андреј Коц.

Хиперсонични аргумент

Почетком прошле деценије Американци су намеравали да разраде балистичку ракету с ненуклеарном бојевом главом на бази интерконтиненталних ракета „Minuteman III“ и „Тrident II“ за брзи удар на „отпадничке државе“, под којима је у то време Вашингтон подразумевао, пре свега, Иран и Северну Кореју. Ипак, од те идеје се одустало. Пентагон је прорачунао да руске стратешке снаге могу лоше да протумаче лансирање интерконтиненталних ракета и да би то могло да доведе нуклеарног рата.

На крају су се усредсредили на хиперсонично наоружање. Један од првих таквих пројеката јесте крстарећа ракета „X-51A Waverider“. Њена очекивана брзина је 7.500 километара на сат. Ипак, током тестирања су се појавили проблеми и ракета није уведена у наоружање.

Та испитивања су, међутим, искоришћена за производњу других хиперзвучних комплекса, у свим видовима оружаних снага. У оквиру концепције брзог глобалног напада разматра се, пре свега, варијанта употребе супербрзих крстарећих ракета за подморнице из класе „Вирџинија“. То је део програма „Конвенционални хитни напад“.

Пентагон се нада да ће прве серијске примерке добити до 2024. године, а да ће нуклеарне подморнице бити прилагођене за њихову употребу до 2028. године. На свакој подморници из серије „Block V“ биће размештено по 65 таквих ракета. Њима ће бити наоружани и најновији, тешко уочљиви разарачи типа „Zumwalt“.

САД би могле да изведу разоружавајући напад из Европе. Још у јуну 2020. године немачки медији су писали да су на самиту министара одбране НАТО-а поједине земље Европске уније одобриле размештање напредних америчких ракета средњег домета с конвенционалним наоружањем. Домет таквог оружја је од 1.000 до 5.500 километара. Време лета до Москве је минималан.

Вашингтон је иступио из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета. И после свега неколико седмица тестирао је прототипе крстареће, а потом и балистичке ракете копненог базирања. Односно, за одустајање од Споразума Американци су се спремали одавно. Као и за повећање улога у сукобу, закључује Коц.