БРИТАНСКИ СТРУЧЊАК О ПУТИНОВОЈ ТАКТИЦИ: Ево зашто је повукао авионе из Сирије, а послао хеликоптере

Руски председник Владимир Путин изненадио је свет објавом 15. марта да Русија повлачи своје снаге из Сирије уочи договора о делимичном прекиду ватре између режимских снага и одређених умерених група опозиције.

У наредних неколико дана, светски медији су били почашћени импресивним снимцима како борбени авиони Су-25, бомбардери Су-24 и моћни ловци-бомбардери Су-34 одлазе из сиријске базе операције у Латакији и враћају се у Русију где је приређена огромна прослава и пријем породица посада и јавности, каже Јустин Бронк  научни сарадник на војним наукама Института Ројал Јунајтед Сервис.

Гломазни транспортни авион Антонов правио је туре између Русије и Латакије, враћајући у домовину материјал и особље који су потребни ескадрилама борбених бомбардера.

Међутим, како је постало изненада јасно, то је било далеко од правог повлачења и извлачења, јер се више опреме и особља довукло из Русије у Сирију у повратним летовима ових транспортера. Оно што се променило је мешовитост силе и могућности Русије која помаже ратне напоре председника Башара ал-Асада.

Дошло је до повећања броја хеликоптера Ми-35 Хинд, који су се доказали у борбама, а придружили су им се модерни Ми-28 Хавоц и ултрамодерни Ка-52 Аллигатор који су размјештени за борбе по први пут.

ако остаје фокус на супериорност у ваздуху уз помоћ борбених млазњака Су-30 и Су-35С, заједно са бомбардерима Су-24, контингент летелица фиксних крила руске кампање значајно је ослабио.

Преузимање Палмире

Док се прекид ватре између Асада и умерених побуњеника у околини Халепа већином одржава, борбе су се преместиле на мете које су биле саопштене у почетној фази руске интервенције – положаје оружане групе Исламска држава Ирак и Левант.

Недавно преузимање Палмире из руку ИСИС је импресивно постигнуће сиријске армије и руске ваздушне и техничке помоћи. У мобилнијем ратовању у околини Палмире, нисколетећи хеликоптери су далеко ефикаснији и војно релевантнији од операција против градова под опсадом који су у рукама умерене опозиције.

Са друге стране, руско насумично тепих-бомбардовање са ненаводећим пројектилима и касетном муницијом – што је рађено против градова у рукама побуњеника, а у знак подршке Асадовим офанзивама у околини Алепа и другде – има мању психолошку и тактичку вредност против покретних ИСИС снага на отвореном простору.

Стога има смисла да Русија ојача своје снаге са борбеним хеликоптерима, а не са борбеним млазњацима.

Међутим, долази до повећања ризика да би више руских летелица могло бити изгубљено пошто су и најмодернији нисколетећи хеликоптери у опасности од многих пројектила који се испаљују са рамена, а које користе разне побуњеничке групе у Сирији.

Руски Ми-28 дели доста особина са америчким АХ-64 Апацхе хеликоптером који је био главно оружје западних операција у Ираку и Сирији. Веома је опремљен за блиску подршку Асадових копнених снага на релативно отвореном терену, има могућности да остане на позицији далеко више од млазњака и може извести и поновити више напада пројектилима, ракетама и топовском ватром.

Предност Аллигатора

Са друге стране, Ка-52 је нешто неконвенционалнија летелица са двоструким сетом елиса на ротору, постављеним једна изнад друге, те без репног ротора.
.

Ове карактеристике летелици дају предности у односу на конвенционалне хеликоптере у сфери брзине, односа снаге и тежине, те отпора ударима непријатељима. Појављивање овог хеликоптера у Сирији – што му је прво борбено искуство – вреди истаћи из два разлога.

Прво, попут коришћења супериорних борбених авиона, невидљивих крстарећих ракета и последњег модела тенка Т-90М, ово је нови пример руске тенденције да користи рат у Сирији као изложбу својих напредних система за сва извозна тржишта, чак и где војно нису ни потребни.

Друго, сугерише да руске специјалне снаге на сиријској територији постају све више динамичне. То наводимо јер је намена Ми-28 да буде стандардни нападачки хеликоптер регуларне руске армије, док је Ка-52 наменски распоређен руским специјалним снагама као њихова ваздушна подршка.

Упркос руским изјавама о повлачењу већине снага из Сирије, извлачење летелица са фиксним крилима маскирало је генерално повећање снага што је приметно са размештајем хеликоптерских борбених јединица.

Оно што остаје чудно је то да Путин мало користи у политици постигнућа својих борбених јединица у Сирији које су сада преузеле примат у борби против ИСИС – са значајним успехом – уместо што бомбардује умерене побуњеничке снаге у градовима под опсадом, а које имају подршку Запада.

Тагови: Владимир Путин, Русија, Сирија, Хеликоптери