Британски лекар Малколм Кендрик: Неке колеге од почетка марта за све умрле писали „од ковида-19“

Шта je требало да радимо? Ако је старија особа умрла у старачком дому или код куће, да ли је умрла од ковид-19? Па, искрено, ко зна, рекао лекар британског Националног здравственог сервиса

Kao лекар Националног здравственог сервиса, посматрао сам како људи умиру и бивају убројани у жртве корона вируса а да никада нису ни тестирани на њега.

Али, ако немамо тачне податке, нећемо знати шта је убило више: болест или закључавање (карантини)?

Претпостављам да би већина људи била помало изненађена када би сазнала да је узрок смрти, како је написано за умрле, често тек мало више од формиране претпоставке. Већина људи умире када остари, често са преко осамдесет. Врло ретко ће се у тим случајевима извршити обдукција, што значи да као лекар морате размишљати о пацијентовим симптомима у последње две недеље живота или тако нешто.

Завирите у њихову историју болести и пред вама је често претходни мождани удар, дијабетес, хронична опструктивна болест плућа, ангина, деменција и слично. Затим разговарате са рођацима и старатељима и покушате да сазнате шта су видели. Да ли су се борили за дах, да ли су постепено силазили низбрдо, не једући и не пијући?

Ако сам их видео у последње две недеље живота, шта мислим да је био највероватнији узрок смрти? Постоје, наравно, и други фактори. Да ли су пали, сломили ногу и имали операцију – у том случају ће вероватније бити обдукција како би се утврдило да ли је операција узрок.

Међутим, потврда смрти сигурно није тачна наука. Никада није била, никада неће бити. Тачно је да су ствари нешто прецизније у болницама, где има више тестова и скенирања, и слично.

Дошао је ковид-19 и многа правила су – таква каква су – одлетела кроз прозор. У једном тренутку је чак сугерисано да рођаци могу да попуне умрлице, ако нико други није доступан. Нисам сигуран да се то икада раније догодило.

Шта je требало да радимо? Ако је старија особа умрла у старачком дому или код куће, да ли је умрла од ковид-19? Па, искрено, ко зна! Поготово ако нису имали тест за ковид-19 – који неколико недеља није ни био доступан.

Само пацијенти који улазе у болницу сматрани су вредним тестирања. Нико више.

Који нам је савет дат?

Различито је било широм земље. Од мртвозорника до мртвозорника – и од дана до дана.

Да ли је сад свакој особи у старачком дому постављена дијагноза да је заиста умрла од корона вируса? Па, то је сигурно био савет дат у неколико делова Велике Британије.

Тамо где радим, ствари су биле отвореније. Разговарао сам са колегама и било је врло мало консензуса.

Ставио сам ковид-19 на неколико сертификата, а не на неколико других. На основу начина на који је особа умрла.

Али, знам да су и други лекари поставили `ковид-19` свима који су умрли од почетка марта надаље.

Шта се може направити од статистике са овако добијеним подацима? И, да ли је то битно?

То је битно из два главна разлога.

Прво, ако знатно преценимо смртност од ковид-19, увелико ћемо потценити штету коју проузрокује заташкавање. Ово питање је размотрено у недавном чланку објављеном у Британском медицинском часопису. У њему је наведено:

„Само трећина смртних случајева који премашују просечне бројеве у Енглеској и Велсу може се објаснити ковидом-19… Дејвид Шпиглхалтер, предсједавајући Винтон центра за комуникацију о ризику и доказима на Универзитету у Кембриџу, рекао је да ковид-19 није објаснио велики број смртних случајева у Великој Британији“.

На брифингу 12. маја, који је организовао Научни медијски центар, он је објаснио да су се током протеклих пет недеља морали суочити са „огромним теретом “ од 30.000 смрти више него што се обично очекује, јер су пацијенти исељени из болница које су очекивале велику потражњу кревета. Од тих 30.000, само 10.000 има ознаку ’ковид-19’ наведену за умрле.

Иако је Шпиглхалтер признао да би неки од тих „смрти у вишку“ могли бити резултат недијагностиковања, ипак је:

„огроман број необјашњивих додатних смрти по кућама и становима и старачким домовима изузетан. Кад се осврнемо… надам се да ће се порасту броја непредвиђених додатних смртних случајева изван болница нешто чему ће се посветити озбиљна пажња.“ Додао је да су многе од тих смрти биле такве да би ти људи „можда живели дуже да су успели да дођу до болнице. “

Шпиглхалтер овде каже да су људи можда умирали због ковида, тачније због закључавања. Јер, они не иду у болницу да се лече од других болести осим ковида. Знамо да су посете болницама опале за преко педесет посто од затварања.

Број пацијената са болом у грудима опао је за преко педесет процената. Јесу ли ти људи само умрли код куће?

Из своје перспективе знам да је сигурно било изузетно тешко да старији пацијенти буду примљени у болницу. Недавно сам успео са једним старим момком за кога је откривено да има сепсу, а не ковид-19. Да је умро у старачком дому, готово да је извесно да би му било дијагностификовано да умире од ковида.

Сврха овог закључка је да, ако прецизно не дијагностикујемо узрок смрти, никада нећемо знати колико је умрло од ковид-19 а колико због карантина.

Они који подржавају закључавање и саветују владе, указиваће на то колико је ковид био смртоносан и рећи да су били у праву што смо урадило управо оно што смо чинили. А можда је и само блокирање било једнако смртоносно. Због држања болесних и рањивих људи далеко од болница.

Други разлог зашто је постојање тачних статистика од виталног значаја јесте планирање будућности.

Морамо тачно знати шта се овог пута догодило, како бисмо испланирали следећу пандемију, која изгледа готово неизбежном како свет постаје тесан.

Које су предности карантина, а које су штете? Шта би требало учинити следећи пут када нападне смртоносни вирус?

Ако је ковид-19 убио 30.000, а карантини осталих 30.000 – у том случају је закључавање било потпуно губљење времена. И никада се више не би смело поновити.

Велики страх је да би ово била порука коју ова влада не жели да чује – па ће учинити све што је могуће да се не чује.

Објавиће се да су све прекобројне смрти које смо посведочили ове године били последица ковид-19.

Тај пут бекства од истине биће много лакши ако нико нема праву идеју о томе ко је заправо умро од болести корона вируса, а ко није. Зато су подаци о смрти од ковид-19 заиста су битни.

Copyright © Dr. Malcolm Kendrick, RT Opinion, 2020.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Факти, 1. 6. 2020)