Британски институт: Русија има довољно средстава да ратује још две до три године

Једна од најпознатијих британских тинк тенк организација – Интернационални институт за стратешке студије (ИИСС), која је 2017. означена као друга најбоља организација ове врсте у области одбране и безбедности, објавила је извештај у коме се наводи да “Русија има капацитете да води рат у Украјини још две до три године”.

Оцена института који је изузетно цењен, долази као изненађење будући да је од почетка Специјалне војне операције на Западу дуго био присутан наратив о томе да “руска војска неће моћи да издржи дуготрајан сукоб”, као и најаве појединих страних и домаћих “стручњака” да “Руси имају довољно ракета и муниције за још 2-3 недеље рата”.

Стога се може рећи да се након готово три године од покретања СВО, ситуација тотално преокренула. Сада водеће истраживачке организације са Запада наводе да Русија ипак има довољно средстава за наставак сукоба, док са друге стране од европских званичника стижу вести о немогућности испоруке обећане количине наоружања и муниције, као и неспремности Европе и НАТО уопште за било какав сукоб – нарочито са Руском Федерацијом.
Артиљеријске гранате као показатељ неспремности

Током протеклих неколико недеља званичници појединих европских земаља и представници компанија одбрамбене индустрије издавали су саопштења о немогућности испоруке обећане количине артиљеријских граната Украјини.

Тако је немачки министар одбране Борис Писторијус најавио да Немачка планира да произведе 200.000 граната до краја 2024. године, али да овај број неће испунити украјинске потребе. Да је немачки министар био у праву доказује једноставна рачуница.

Наиме, током протеклог лета процењује се да су украјинске снаге трошиле око 7.000 граната дневно, што значи да им је за годину дана рата потребно око 2,5 милиона граната. Дакле немачка војна индустрија није у стању да покрије ни десетину потребне количине за Кијев, а камоли да остави нешто и за сопствену војску и “свеобухватни рат са Русијом” који најављују из дана у дан.

Слични подаци стигли су и из Норвешке, тачније од једне од европске компаније за производњу млазних мотора – “Намо”, која је у коментару о војном буџету ове државе за 2024. годину написала:

“Европској војној индустрији би требало 40 година да произведе артиљеријску муницију колико је блоку (НАТО) и Украјини потребно за само годину дана активног сукоба”.

Из норвешког предузећа наводе да Украјини у сукобу са Русијом треба око седам милиона граната годишње, док конзервативна процена за европске потребе подразумева 13 милиона граната, дакле неопходно је направити 20 милиона граната годишње.

Стога “Намо” процењује да са тренутном стопом европске производње која износи око пола милиона граната годишње, земље ЕУ би имале муниције за месец дана активног ратовања имајући у виду потрошњу у СВО. За разлику од Норвежана, ИСС је мање оптимистичан па упозорава да би Британија у сукобу високог интензитета исцрпила залихе муниције за свега осам дана.

Да је норвешка компанија била у праву, сведочи и изјава шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља да ће од милион граната обећаних Украјини прошлог марта, европске државе након 12 месеци испоручити око 524.000, што се поклапа са поменутом проценом, а иста предвиђања има и лондонски институт.

Поређења ради, Русија је одавно подигла стопу производње на између један и 1,5 милиона артиљеријских граната годишње, а и поред тога има огромну резерву која потиче из совјетског периода.

Стога и не чуди настојање чланица НАТО да повећају удео БДП који се издваја за одбрану на два одсто, колико се иначе и захтева у документима Алијансе, међутим како се наводи у извештају британског тинк тенка свега 10 од 31 чланице је испунило овај захтев у 2023. години.

Ово свакако неће претерано утицати на спремност ЕУ за сукоб са Русијом, будући да ће добар део буџета за одбрану бити намењен за помоћ Украјини, а како је оценио генерални директор ИИСС Бастијан Гигерич “тренутни сукоб показао је пукотине у борбеној готовости европских војски”.
“Квантитет по цену квалитета”

Иако је британски институт позитивно оценио количину и стопу производње руског наоружања, како наводи Гигерич “Русија жртвује квалитет ради квантитета”, односно ослања се на недовољно квалитетна, али масовно произвођена и јефтина средства.

Ова оцена лондонског тинк тенка је све само не тачна, чему сведоче резултати постигнути на фронту, као и снимци из погона руског војноиндустријског комплекса где се на производним линијама углавном могу видети најсавременије модификације возила, летелица и друге опреме.

Тако је на основу извештаја Министарства одбране РФ познато да је повећана производња најсавременијих тенкова Т-90М “прорив” и Т-72Б3М, а средином септембра појавила се вест да ће након више од 20 година бити покренута производња тенкова Т-80, и то највероватније модернизоване варијанте Т-80БВМ.

Слична је ситуација и када су у питању летелице, па је тако повећана производња сада већ доказаних хеликоптера Ми-28НМ, Ка-52М и авиона Су-35С, а у плану је и покретање серијске производње авиона пете генерације Су-57.

Важно је нагласити да у првим месецима заиста јесте постојао проблем са производњом једног дела система и високопрецизног наоружања због недостатка компоненти које је Русија увозила са Запада. Ипак, обрнутим инжењерингом руски конструктори успели су да направе низ домаћих верзија појединих компоненти попут термовизијског нишана за тенкове ПНМ-Т, којим је замењен француски “кетрин ФЦ”.

Што се тиче чипова неопходних за навођење крстарећих и других врста ракета, очигледно је да ту за сада не постоје потешкоће и то због сарадње са НР Кином, па “кинжали”, “искандери” и ракете попут Х-55, Х-101, Х-22 након три године погађају непријатељске циљеве са истом прецизношћу као и на почетку СВО.

Гигерич је такође оценио да су украјински губици замењени западном опремом и да је циљ да се повећа квалитет средстава које украјинске снаге користе. Овај циљ очигледно није остварен будући да на десетине “мардера”, “бредлија”, “леопарда” и других НАТО возила лежи уништено по украјинском блату, а слична је ситуација са системима ПВО попут НАСАМС-а, “ириса” и “патриота” и крстарећим ракетама “сторм шедоу”.

Фале им само још авиони Ф-16, чија се испорука константно одлаже, управо због прецизности руских удара што су признали и сами Украјинци. Стога остаје нејасно које је то руско наоружање мање квалитетно него што је било и због чега ИИСС упркос признању о руској надмоћи на фронту, настоји да умањи значај руског оружја.

Тинк тенк, или гласило британске круне

Као што је већ поменуто, ИИСС важи за једну од најбољих истраживачких организација на свету, али и најмање транспарентну када су у питању њене финансије.

Тако је у 2017. години сајт “Транспарифај” који се бави рангирањем најбољих тинк тенкова на основу транспарентности њиховог финансирања, направио потпуно нову категорију са ознаком “обманљив” и у њу сврстао управо ИИСС.

Из лондонског института су тада одбили да наведу ко је њихов највећи финансијер, а истраживање “Транспарифаја” показало је да је годишња потрошња института у том периоду била већа од 16 милиона фунти.

Није познато због чега се поменути сајт приликом рангирања није осврнуо на извештај “Гардијана” из 2016. године, који се позива на процуреле документе, у коме је ИИСС оптужен да је тајним каналима примио око 25 милиона од краљевске породице Бахреина. Из лондонског института нису коментарисали ни ово откриће, нити су негирали да су примили финансијска средства од бахреинских владара, иначе познатих по изузетно добрим односима са британском круном.

Стога делује да ИИСС није никаква независна организација за питања безбедности и одбране, већ “тајно” гласило власти Велике Британије задужено за пласирање пропаганде вешто сакривене “свеобухватним и објективним” истраживањима, ради нарушавања угледа свих непријатеља британске круне.