Прво новости. Би-Би-Си је објавио је влада Виктора Орбана предузела „драконске мере“ да би поправила демографију у земљи.
Прво је почела да младим паровима одобрава бескаматне кредите од десет милиона форинти, са обећањем да ће им бити отписани ако буду имали троје деце.
Мађарска је почела и да под повољним условима гради куће за породице које планирају више деце.
А управо је иступила са новом иницијативом: објавила је да жене са четворо (или више) деце доживотно ослобађа плаћања пореза.
Ако сте помислили да су западни медији подржали у овоме невелику Мађарску и њен амбициозни народ – преварили сте се.
Британски дневни лист The Guardian у ауторском коментару под насловом „Националистичк погромаши желе да контролишу женска тела“. Њихов злочин означен је овако:
„Антиженска политика маскира се као помоћ женама <…> Идеја да се помоћ сиромасима услови њиховим послушним размножавањем – граничи са антиутопијом“.
У истом коментару се удара и по Пољској која женама месечно – за сваког следеће дете – плаћа по 500 злота. А и по Бразилу који се такође суочава са демографском кризом.
У све је уграђена помодна лудост радикалног феминизма којем ништа није по вољи.
Ако жена нема заштиту – то је злочин против ње, а добије заштиту – то је понижавајући патронат.
Ако се женом усхићују – то је претварање жене у сексуални објекат, ако је игноришу – то је њено обезвређивање.
Ако јој нешто доплаћују за дете – то је експлоатација и сексуално ропство, ако не доплаћују – то је прљава гендерна конкуренција и слично.
Постоји у свему још један сегмент. Мађарски премијер Орбан, који за то има подршку већине сународника, одбацује свеевропску шему за борбу са смањивањем становништва. То јест: мигранте.
Када у напредним земљама старих постаје превише, а радних руку премало – радници се напросто увозе из других земаља. А Мађарска одбија да своје становништво надомешта и замењује туђим – мигрантима – и тиме даје „лош пример“ другим земљама.
Орбан се упустио у експеримент који је важан и за будућност човечанства у целини. Јер, постаће јасно: да ли грађани `цивилизација европског градстог типа` уопште желе да се размножавају макар до нивоа да свака жена има макар по једно дете.
У таквим друштвима се срећом не сматра подићи двоје или више деце већ – живети комфорно и, можда, остварити властите амбиције.
Мађарска ће дати одговор на питање да ли је у савременим условима могуће подстаћи рађање деце или се савремени градски тип људи неће размножавати, ма какве мамце му понудили?
Мађарски експертимент није важан само за Мађарску и треба му посветити пуну пажњу…