Британци смислили ратнохучкачки начин да сакрију велики пораз у Украјини

Изјава начелника Генералштаба британске војске генерала Патрика Сандерса да би грађани Велике Британије требало да буду спремни да служе војску у случају рата са Русијом део је опште ратнохушкачке политике на Западу и новог наратива којим би требало да се прикрије пораз у Украјини, сматра новинар Синиша Љепојевић.

Да се јавно не би причало да је колективни Запад поражен у Украјини, иако рат још траје, нуди се један наратив да се, у ствари, припремају за рат са Русијом и да је сада то тема, додаје Љепојевић, дугогодишњи дописник Танјуга из Лондона.

Одржавање политике страха: Увођење војног рока

Осим тога, генерал Сандерс је начелник Генералштаба копнених снага, дела британске војске који је већ дуже време у веома тешком стању. Копнене снаге Велике Британије тренутно имају најмањи број војника у последњих 200 година, а опрема и оружје су поприлично застарели.

„Сигурно је да оружане снаге користе ситуацију у Украјини да добију што више пара да би почеле да се обнављају. Колико ће то помоћи, велико је питање пошто је служење у оружаним снагама, професионалној војсци, веома непопуларно. После Ирака и Авганистана људи су ипак схватили да иду хиљадама километара да убијају друге људе не да би бранили Велику Британију, већ интересе међународних корпорација. Тако да је питање колико ће то помоћи да се регрутује што више људи“, каже Љепојевић за Спутњик.

Кад је реч о упозорењима да ће бити рата са Русијом и да се размишља о увођењу војног рока, то је део политике страха чији је циљ да јавност не поставља питања већ да једноставно живи у страху, додаје Љепојевић.

Средњошколци као резервисти

Већ дуго времена се разматра како да се оснаже оружане снаге Велике Британије, посебно кад је реч о копненој војсци, пошто је у морнарици стање још катастрофалније. Недостаје 70 одсто прописаног људства, а проблем са морнарицом је штo тражи мало школованији кадар, а ти људи неће да иду у војску, истиче Љепојевић.

„Али у копненим снагама се надају да могу нешто урадити и већ дуго размишљају о резервном саставу. Разматра се да се направи војна евиденција да би се знало где су људи и да би се они контактирали. Иначе, у британским средњим школама постоји нека врста предвојничке обуке. Зову се кадетима и део су средњошколаца обухваћен неком врстом војне обуке и ти би људи требало да буду, као, резервни састав.“

Реч је о старој идеји а Украјина служи само као изговор, али је питање да ли ће формирање резервног састава копнене војске Велике Британије успети, наглашава Љепојевић.

Буџетске паре за слику Британије као војне силе

Међутим, оно што ће сигурно успети је да ће генерал Сандерс добити још више новца од Владе и покушати да осавремени британско оружје и технику, истиче Љепојевић.

„Наравно, то не може тако брзо да се деси пошто је научно-технолошки развој доста запостављен, али ето, барем да се крене. Тако да то има више циљева – да се извуче што више пара, да се одржава политика страха у јавности, да се избегне признање и војног и политичког пораза у Украјини и, на крају, да се Британија представи као нека војна сила и војни лидер, пре свега, у Европи“, закључио је Љепојевић.

 

Људи у Великој Британији требало би да буду спремни да служе војску у случају рата са Русијом, изјавио је Сандерс у говору на Међународној изложби оклопних возила у Лондону. Он је позвао британске власти да „мобилише нацију“ да се припреми за рат са Русијом и истакао потребу за „променом“ става британске јавности како би била ментално спремна за војни сукоб са Русијом.

Сандерсов говор уследио је након бројних упозорења западних војних лидера на ризик од великог рата између Москве и НАТО. Прошле недеље, немачки министар одбране Борис Писторијус рекао је да је руски напад на НАТО могућ за пет до осам година. Шеф војног комитета НАТО адмирал Роб Бауер изјавио је прошле недеље да би земље Алијансе требало да буду спремне за рат са Русијом у наредних 20 година.