Мада се руски предсједник Владимир Путин нигдје не доводи у директну везу са проневјерама, он је у „Панамским документима“ и западним медијима представљен као главно осумњичено лице, истиче Роберт Бриџ, амерички писац и новинар.
Предводник сатанизације јесте новинар „Гардијана“ Лук Хардинг, који је навео да се у „мрежи тајних офшор уговора и позајмица вриједних до двије милијарде долара назире траг руског предсједника Владимира Путина, мада се његово име не помиње“.
„У цијелој реченици само један дио је истинит и зато заслужује да буде поновљен: `Путиново име не помиње се у документима`“, коментарише Хардинг.
Због ове „нелагодне истине“ Хардинг је морао да, када је то потребно, износи само непотпуне реченице попут:
„Документи сугеришу да је Путинова породица имала користи од тог новца – јер он може да троши и новац својих пријатеља“.
Такозвани „Панамски документи“ о тајним офшор рачунима познатих појединаца више говоре о новинарима западних медијских кућа него о главној мети њиховог објављивања – руском предсједнику Владимиру Путину, сматра Бриџ.
Током викенда њемачки дневник „Зидојче цајтунг“ објавио је документе назване „најдиректнијим“ у историји сличних објелодављивања података.
Ту је и један од примјера „креативнијих“ Хардингових сугестија да је Путинова породица, на неки начин, повезана са средствима у Панами.
„Траг офшор рачуна почиње у Панами, пролази кроз Русију, Швајцарску и Кипар, а укључује приватно скијашко одмаралиште, гдје се 2013. године удала Путинова млађа кћерка Катарина“, сугерише Хардинг.
У документима се помиње музичар Сергеј Ролдугин, чији је „злочин“ што је богат и при том Путинов пријатељ.
„Очигледно, Путин не смије да има богате пријатеље јер је свако такав одмах сумњив због нечега“, закључује Бриџ.
Ту се намеће питање вриједно двије милијарде долара – уколико се Путиново име не помиње директно у бројним документима који су објављени, зашто се руски предсједник онда налази у скоро сваком чланку у западним медијима?
„Зашто је Запад толико опсједнут Путином, а не својим корумпираним лидерима, који се само овлаш помињу“, пита Бриџ.
Он указује да се, случајно или не, ни један амерички званичник не помиње у медијским извјештајима о „Панамским документима“, што је крајње чудно, пошто је више него јасно да у САД има појединаца који своје богатство скривају у „пореским азилима“.
Да ли се Путин користи као „димна завеса“ да би се сакрили прави осумњичени или је то само још један у низу патетичних покушаја да се уништи репутација руског лидера, наводи Бриџ у коменатру за „Раша тудеј“.
Који год разлог био за објављивање „Панамских докумената“, то се вратило ауторима на спектакуларан начин јер је мотив више него очигледан.
Роберт Бриџ амерички писац и новинар објављује чланке у многим западним листовима. Он је аутор књиге „Поноћ америчке империје“ објављене 2013. године.
Тагови: Владимир Путин, Гардијан, Роберт Бриџ