Сваку одраслу особу која је јуче аплаудирала говору Грете Тунберг у Уједињеним нацијама требало би да буде срамота. Њена емотивна тирада била је дубоко узнемирујући призор. У њој смо видели младу девојку, у суштини девојчицу, која је потпуно опхрвана ужасом пред морбидним, свепрожимајућим уверењем да свему живом на свету прети крај. Нећете моћи да нађете бољи доказ тога да „зелена идеологија“ озбиљно саблажњава ново покољење, пумпајући страх, панику, и поремећено убеђење да „биће скоро пропаст света“. Није планети потребно спасавање, већ Грети. Њу треба спасти од екоалармистичког култа смрти.
Призор је заиста био тужан. Шеснаестогодишња Грета је говорила кроз сузе. И те сузе су биле сасвим разумљиве, будући да она верује да живот на Земљи гуши и истребљује похлепни, пљачкашки људски род. Тако је и очитала буквицу присутним шефовима држава: „Украли сте ми моје снове и моје детињство… Људи пате. Људи умиру. Читави екосистеми пропадају. Налазимо се на почетку масовног истребљења, а ви нисте у стању да мислите ни на шта друго осим новца и бајки о вечном економском развоју. Како се усуђујете?!“ Са сваком новом кошмарном фразом, са сваким новим разобрученим, дистопијским пророчанством пропасти, њен глас би задрхтао, и изгубила би контролу над својим емоцијама. То је био јавни хистерични напад. И наравно, политичари су томе аплаудирали – они су на перверзан начин уживали да слушају како им једна престрављена и дезоријентисана девојчица говори како су ужасни.
Ко је ово направио од Грете? Ко је претворио бистру и радозналу шеснаестогодишњакињу у пророка ужаса, у младу девојку која је по сопственом признању престрављена, и која сматра да је планета у пламену? Одрасли. „Озелењена“ образовна, политичка, и културна елита. За ово су одговорни људи који су годинама хранили децу наративом екоужаса. Њихово проповедање секуларног Армагедона, њихово самовољно хиперболисање сваког проблема са којим се човечанство суочава, њихова мобилизација политике страха како би се људи натерали да промене своје, наводно, изопачено понашање, штетно по животну средину – све је ово убедило многобројне младе људе да је будућност мрачна, да је човечанство осуђено на пропаст, и да нема поенте ни да се иде у школу, ни да се праве животни планови, јер ћемо ионако ускоро сви бити мртви. Они су направили ово од Грете и многих других, то је неопростиво.
Размере до којих иде ова индоктринација деце еконихилистичким страхом се очигледно види у речима генералног секретара УН Антонија Гутереша. На отварању Самита УН о климатским променама, где је и Грета наступила са својим истрзаним, трагичним говором, он је изјавио да је „природа гневна“. Какво је ово сујеверје? Ово су апсолутно премодерни ставови! Ово антропоморфизовање природе је централно за екоалармистички поглед на свет. Он представља све од шумских пожара до поплава као казну за грехе човечанства, као природну освету куги коју представља човечанство и његове „бајке о вечном економском развоју“, како то каже Грета. У библијска времена, временске неприлике и најезде скакаваца доживљавале су се као Божја казна за људске грехе; сада слушамо приче о „непогодама масовног уништења“ и „гневним“ природним појавама које испадају некаква Гејина казна за наш грех економског развоја. Речи су различите, али назадност и хистерија су језиво сличне.
Грета Тунберг у много чему заслужује поштовање. Она је мотивисана и елоквентна. Али сада је потпуно јасно да је искоришћавају. Она је избачена на чело најпрестрашенијег и најсујевернијег покрета нашег времена. Њу су претворили у главног представника за штампу неумитне пропасти, гласноговорницу екомизантропије, пророчицу ужаса које ће човечанство наводно да навуче себи на врат. Циљ је, како изгледа, да се екологицизам претвори у неоспорну, недодирљиву идеологију.
Погледајте како ће свакога ко се сада усуди да ишта критички писне против екобудалаштина питати: „Како се усуђујеш да критикујеш Грету и осталу храбру децу-штрајкаче против климатских промена?“ Ова деца се користе као морални штитови за одрасле који иза њих заклањују своју све бизарнију политику екологицизма од сваког облика преиспитивања и критике. Количина цинизма у томе је вртоглава.
Али и деструктивна. Деструктивна по јавну дебату, деструктивна по критичку расправу, и деструктивна по децу која се увлаче у овај ужасавајући, мизерни поглед на свет где треба да играју улогу војске статиста у представи о томе како су одрасли изгубили веру у човечанство и економски развој. Доста је било! Ослободите Грету! Престаните да је посвећујете у култ страха, пустите је да се врати школи и нормалном младалачком животу! Ако заиста хоћете да вам пред Уједињеним нацијама говори дете, зашто не доведете неког тинејџера из Африке или Индије који верује да економски развој није бајка, већ апсолутно неопходан предуслов да се они избаве из сиромаштва? Сасвим смо довољно чули од западњака из средње класе који јадикују да је економски развој ужасан, куку нама! Хајде да чујемо неког представника оних силних милијарди у свету који се из дубине душе не слажу са овим суморним, антихуманистичким, и западноцентричним срањем!