Бразилски аналитичар Пепе Ескобар: Трећи светски рат је већ почео

Getty © Mohammed Hamoud /Anadolu Agency

Државни и недржавни актери вуку низ асиметричних потеза на светској шаховској табли како би окончали западни „поредак заснован на правилима“, који предводе САД, а његова авангарда је јеменски покрет отпора „Ансар Алах“, пише бразилски аналитичар Пепе Ескобар за сајт „Кредл“.

Покрет „Ансар Алах“ је апсолутно неумољив: недавно су оборили дрон „МК-9 рипер“, вредан 30 милиона долара.

Они су први на Глобалном југу који су почели да користе противбродске балистичке ракете и против комерцијалних бродова и против бродова америчке морнарице. У сваком смислу, „Ансар Алах“ је у рату са америчком морнарицом.

Покрет отпора „Ансар Алах“ уништио је један од ултрасофистицираних аутономних подводних дронова америчке морнарице, звани „ремус 600“, вредан 1,3 милиона долара.

Шта је следеће? Глобални југ је по сваку цену спреман да међународну размену плаћа у домаћим валутама и да заобиђе амерички долар.

Све горе наведено показује да западни хегемон можда више није ни папирни тигар, већ само папирна пијавица.

У ту велику слику улази истински лидер Глобалног југа, бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва.

Када је Лула дефинисао трагедију у Гази као геноцид, он је говорио у име Бразила, Латинске Америке, Африке, БРИКС-а и огромне већине Глобалног југа. Није ни чудно што су ционистички пипци широм Глобалног севера, плус његови вазали на Глобалном југу, изгубили разум.

Тел Авив је прогласио су Лулу „персоном нон грата“ у Израелу. Али Лула није побио 30-ак хиљада Палестинаца, међу којима је било највише жена и деца. Историја ће бити неумољива: они који су починили геноцид ће на концу бити проглашени за „персоне нон грата“.

То што је изговорио Лула очигледно је претходно договорено са Москвом, Пекингом, Техераном и, наравно, Афричком унијом. Лула је говорио у Адис Абеби, а Етиопија је сада чланица БРИКС-а 10.

Осовине отпора од Донбаса до Западне Азије

Јеменска борба за „наш народ“ у Гази је питање хумане, моралне и верске солидарности. То су темељна начела растућих источних „цивилизацијских сила“, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Ова конвергенција принципа је сада створила директну везу између Осовине отпора у Западној Азији и словенске Осовине отпора у Донбасу, прелазећи у моралну и духовну сферу.

Изузетну пажњу треба посветити временском оквиру. Снаге Доњецке Народне Републике (ДНР) и Русија провеле су две године тешке борбе у Новоросији како би дошли до фазе у којој постаје јасно, на основу бојног поља и кумулативних чињеница на терену, да „преговори“ подразумевају само безусловну предају Кијева.

Насупрот томе, посао Осовине отпора у западној Азији још није ни започео. Ни Хезболах ни Иран још нису започели ништа озбиљно.

Генерални секретар Хезболаха Хасан Насралах, са пословичном суптилношћу, наговестио је да нема о чему да се преговара о Палестини. Ако је реч о границама, то могу да буду само границе из 1948. године. Осовина отпора схвата да је читав ционистички пројекат незаконит и неморалан.

Али, остаје питање како га бацити на сметлиште историје?

Питање која поставља огромна већина Глобалног југа, који стоји уз Лулу, гласи: Ко ће се још, осим Ансаралаха, Хезболаха, Хашда ел Шабија, придружити осовини у борби за Палестину?

Ко је вољан да умре у Светој земљи? Уосталом, у Донбасу су само Руси ти који гину за руске земље.

Поткопавање међународног поретка заснованог на правилима, кога предводе САД

Заправо, само Западноазијска специјална војна операција може да реши палестинску трагедију. То је оно што се управо дешава широм словенске Осовине отпора: „Они који не желе да преговарају са Лавровом, разговараће са Шојгуом.“

Државни секретар Ентони Блинкен пустио је мачку из џака када је дефинисао „међународни поредак заснован на правилу“: „Ако нисте за столом, бићете на јеловнику.“

Шта је са Црвеним морем? Хути који бране Палестину од САД, Британије и Израела су данас очигледно за столом, док су западни вазали, који подржавају Израел, сада очигледно на јеловнику.

Хегемон или, у кинеској научној терминологији „крсташи“, изгубили су моћ да одређују ко ће седети за столом. Главни разлог за колапс је сагласност велике већине земаља Глобалног југа, коју су омогућиле Русија и Кина.

То сада могу само цивилизацијске државе, а не плутократске неолибералне коцкарнице.

Преговори са западним хегемоном су немогући, јер сам хегемон спречава преговоре.

Оно што Русија показује Глобалном југу, две године након почетка СВО, јесте да је једини пут да хегемон научи лекцију „војно-технички“.

Проблем је у томе што се ниједна национална држава не може поредити са нуклеарном и хиперсоничном, војном суперсилом Русијом, у којој је 7,5 одсто владиног буџета намењено војној производњи.

Русија ће истрајати на том путу, све док се западне елите не опамете, што се можда никада неће догодити.

У међувремену, Осовина отпора Западне Азије посматра и учи, из дана у дан. За покрете отпора широм Gлобалног југа, што укључује и земље Западне Африке против француског неоколонијализма, геополитичке линије подела не могу бити јасније.

Ту је питање Колективног Запада против ислама, Колективног Запада против Русије и, пре, више него касније, значајан део Запада против Кине.

Чињеница је да смо већ закорачили у трећи светски рат, који је и егзистенцијални и цивилизацијски. Сада стојимо на раскрсници, која нас води или ка ескалацији, ка директним војним акцијама, или ка ширењу хибридних ратова широм света.

На тој Осовини асиметрије, хладној и сабраној, закључује Ескобар, јесте да шири подземне коридоре и пролазе, које ће поткопати униполарни међународни поредак, предвођен Западом и САД.

РТ Балкан
?>