Брајан Спегел (The Wall Street Journal): Доминација робота – како Кина претиче Запад

Сем Олтман жели да вештачка интелигенција излечи рак. Илон Маск каже да ће роботи базирани на вештачкој интелигенцији елиминисати сиромаштво. Кина је, међутим, усредсређена на нешто приземније: прављење бољих машина за прање веша.

Иако дугорочни циљеви Кине у области вештачке интелигенције нису ништа мање амбициозни од циљева америчких технолошких гиганата, њен краткорочни приоритет је да ојача своју улогу светске радионице у деценијама које долазе. Са извозом угроженим растућим трошковима код куће и царинама у иностранству, то више није извесно.

Овај напор види се широм земље, у бројним компанијама, које уз подршку милијарди долара из државних и приватних фондова за развој технологије, мењају сваки аспект производње и извоза робе.

Један дизајнер одеће износи податак да је уз помоћ вештачке интелигенције смањио време потребно за израду узорака за више од 70 одсто. Машине за прање веша у удаљенијим деловима Кине производе се под надзором „мозга фабрике“ на бази вештачке интелигенције.

У једној од највећих кинеских лука, теретни контејнери се крећу камионима са аутономним управљањем, без потребе за готово иједним радником, док се сам распоред рада луке одвија помоћу вештачке интелигенције.

Извршни руководиоци који учествују у овим кинеским иницијативама упоређују будућност фабрика са живим организмима, који све више могу сами да размишљају и делују, превазилазећи унапред програмиране задатке у традиционално аутоматизованим фабрикама. То би могло додатно омогућити ширење такозваних „мрачних фабрика“, где су производни процеси толико аутоматизовани да рад тече непрекидно, уз пригушено осветљење.

Увођење робота

Ни овај напредак не иде довољно брзо за лидере Комунистичке партије који се плаше да Кина може изгубити свој статус светске фабрике. Популација опада, млади избегавају послове у фабрикама, а отпор кинеском извозу појачан је у многим земљама. Истовремено, амерички председник обећава да ће вратити у своју земљу огроман број производних радних места увођењем тарифа на кинеску робу.

Вештачка интелигенција нуди Кини шансу да ублажи те ризике, помажући јој да производи и испоручује више робе и то брже, јефтиније и са мање радника. Иако глобално расте сумња у то колико брзо ће вештачка интелигенција заиста трансформисати свет, Кина не чека, него жели да примени оно што је доступно данас брже него што то Сједињене Државе могу, осигуравајући све предности које то доноси.

„Само проактивним прихватањем промена можемо остати непобедиви у овој револуцији“, наводи Ху Вангминг, председник једне од највећих компанија за производњу челика. Његова фирма „Баостил“ (Baosteel), котирана на берзи у Шангају, до краја прошле године пронашла је чак 125 начина за примену вештачке интелигенције, а планирано је 1.000.

Према Међународној федерацији за роботику, Кина је прошле године инсталирала 295.000 индустријских робота, што је готово девет пута више у односу на САД и чак више него остатак света заједно. Бројно стање оперативних робота у Кини премашило је два милиона прошле године, што је највише од свих земаља.

Од 131 фабрике широм света које је Светски економски форум препознао као примере повећања продуктивности коришћењем савремених технологија попут вештачке интелигенције, 45 се налази у Кини, док су три у САД.

У „тамној фабрици“ Баостила у Шангају, на пример, троје оператера седи испред десетина екрана пратећи ажурирања и промене у реалном времену, преносе државни медији. Заменик директора тог погона каже да је захтев за људским интервенцијама у погону смањен са једном на свака три минута на једном у сваких 30 минута, захваљујући вештачкој интелигенцији.

За председника Сија Ђинпинга, јаке фабрике су кључ за снажну економију, која на крају повећава националну моћ док Кина конкурише Вашингтону за глобални утицај. Четвртина кинеског бруто домаћег производа са додатом вредношћу потиче из производње, што је далеко изнад светског просека.

Један од ризика је да би вештачка интелигенција могла уништити више радних места по фабрикама него што Кина очекује, остављајући тако превише незапослених. Међутим, кинески лидери сматрају да ће смањење популације, чак за 200 милиона у наредних 30 година, компензовати губитак радних места у фабрикама, дакле да ће продуктивност бити повећана без раста незапослености.

Иако расте сумња у то колико брзо ће ВИ заиста трансформисати свет, Кина не чека, него жели да примени оно што је доступно

Прихватање вештачке интелигенције је „неопходно, а не опционално“, каже Занг Јунминг, кинески потпредседник Министарства индустрије и информационих технологија. Када је Кина крајем 1970-их почела да отвара своју економију, имала је огроман прилив јефтине радне снаге. Милиони радника-миграната напуштали су своја села и одлазили на производне траке „на обали“.

Данас су просечне фабричке плате у Кини знатно више него у земљама попут Индије. Многи млади Кинези нису вољни да раде у фабрикама. Пекинг је пре неколико година објавио да би недостатак квалификоване радне снаге у кључним производним секторима могао ове године достићи 30 милиона места.

Вештачка интелигенција неће решити све економске проблеме Кине. У областима напредних технологија као што су вештачка интелигенција и чипови, Кина и даље заостаје за САД. Поред тога, многе америчке компаније, попут Амазона и Волмарта, на сличан начин су дале приоритет аутоматизацији као и кинеске фирме.

Мозак фабрике

Предност Кине лежи у обиму њених амбиција, не само у технолошки развијеним центрима, већ и у местима као што је Џингжоу, граду са пет милиона становника на реци Јангце. Тамо се налазе главни производни погони компаније „Мидеа“ (Midea), једног од највећих светских произвођача кућних апарата, који конкурише компанијама „Вирпул“ (Whirlpool) и „Ел-Џи“ (LG Electronics).

Пре скоро десет година, Мидеа је јасно показала своје амбиције за аутоматизацију преузимањем контроле над немачком спрецијализованом фирмом за роботику „Кука“. Данас роботи компаније Кука у фабрици Мидеа у Џингжоу за производњу машина за прање веша раде под управом онога што Мидеа назива „мозак фабрике“ базиран на вештачкој интелигенцији, који функционише као својеврстан централни нервни систем и контролише већину процеса у погонима.

Компјутеризовани „мозак“ управља са 14 виртуелних агената унутар фабрике, који међусобно комуницирају како би утврдили најбољи начин за извођење задатака, а наређења се прослеђују роботима и другим машинама на производној траци. Ово је само један корак ка циљу компаније да користи вештачку интелигенцију за свеобухватнију аутоматизацију процеса у својим фабрикама.

„Унесете све податке и пустите вештачку интелигенцију да сама пронађе решење“, каже Си Веи, директор Центра за иновације у области хуманоидних робота у оквиру компаније „Мидеа“. Са докторском дипломом Универзитета Мериленд, Си је провео године живећи у Силицијумској долини пре него што се вратио у Кину да развија напредне роботе.

У сарадњи са „мозгом фабрике“, хуманоидни роботи у Џингжоу носе обликоване компоненте до станице за инспекцију, где их проверава 3D камера. Ако нека компонента не прође контролу, системи вештачке интелигенције сами утврђују како да отклоне проблем.

Када је на монтажној траци потребно заврнути вијке на различитим моделима машина за сушење, фабрички мозак може да препозна о ком се моделу ради, па роботи изведу одговарајући задатак пружајући флексибилност сличну људској и повећавајући продуктивност, наводи компанија.

Тамо где су људи и даље неопходни, неки радници опремљени су наочарима заснованим на вештачкој интелигенцији, које могу да уоче уобичајене грешке на основу историје провера. Процеси који су раније трајали 15 минута сада могу бити обављени за свега 30 секунди. Као показатељ начина на који компанија жели да користи технологију за повећање ефикасности, „Мидеа“ наводи да је њен приход по запосленом порастао за скоро 40 одсто између 2015. и 2024. године.

Сједињене Државе, као вид одговора, настоје да успоре кинески напредак у области вештачке интелигенције мерама као што су извозне контроле, које блокирају приступ Кине најнапреднијим чиповима.

Ипак, појава компаније DeepSeek показала је колико су кинески инжењери вешти у развоју модела вештачке интелигенције. Чињеница да је већина Кинеза оптимистична у погледу ВИ омогућава влади да брже уводи нове технологије. Једно истраживање показало је да 83 одсто испитаника у Кини верује да су производи и услуге засновани на вештачкој интелигенцији више корисни него штетни, што је двоструко више процентних поена него у Сједињеним Државама.

Више од 800 километара источно од ове фабрике машина за веш, један милијардер који производи перјане зимске јакне користи вештачку интелигенцију да убрза развојне циклусе. Од покретања посла са одећом средином 1970-их, са тимом од 11 сељана који су шили, компанија „Босидeнг“ Гао Деканга данас остварује готово четири пута веће годишње приходе него Canada Goose, велики западни бренд.

У сарадњи са престижним кинеским Универзитетом Џеђанг, „Босидeнг“ је развио сопствени модел вештачке интелигенције за осмишљавање дизајна и израду виртуелних одевних комада. Компанија, која је прошлe године на тржиште пласирала своју прву јакну дизајнирану помоћу ВИ, наводи да је време потребно за израду узорка скратила са 100 на 27 дана, док су трошкови развоја смањени за 60 одсто.

Улога Хуавеја

Поред DeepSeek-а, технолошки гигант Хуавеј, који се налази под америчким санкцијама, у самом је центру кинеских технолошких напора. Компанија је представила читаву породицу великих језичких модела под називом „Пангу“, по митолошком лику из кинеске приче о стварању света, као и друге услуге вештачке интелигенције које фабрике могу да користе како би постале динамичније.

Инжењери компаније Хуавеј распоређени су у „Конч групи“, фирми-гиганту у производњи цемента из града Вуху, око 320 километара западно од Шангаја. Цемент ове компаније коришћен је у пројектима као што су брана Три клисуре и небодер Бурџ Калифа у Дубаију.

Суочена са вишком производње цемента у Кини, компанија жели да стекне предност над ривалима брзим усвајањем вештачке интелигенције, укључујући и производњу клинкера, кључне компоненте цемента која се добија загревањем кречњака и других сировина на високим температурама.

Конч и Хуавеј развили су алате засноване на вештачкој интелигенцији за прецизније предвиђање чврстоће клинкера, као и за контролу потрошње енергије у пећи у којој се он прави. Километри транспортних трака у фабрици се сада прате помоћу ВИ, што компанији омогућава да ефикасније реагује када дође до квара.

Током недавне посете, радници у фабрици клинкера компаније Конч пратили су рад модела вештачке интелигенције који је аутоматски прилагођавао производњу у реалном времену. Конч и Хуавеј наводе да уз помоћ ВИ сада могу да предвиде чврстоћу клинкера са тачношћу већом од 85 одсто, у поређењу са 70 одсто при ручној процени, што им омогућава да прилагоде односе сировина и избегну производњу клинкера неприкладне чврстоће.

Тамо где су људи и даље неопходни, неки радници опремљени су наочарима заснованим на вештачкој интелигенцији, које могу да уоче грешке

Према подацима компаније Конч, коришћење модела вештачке интелигенције довело је до смањења потрошње угља за један одсто, што представља готово 300.000 долара годишње уштеде на једној производној траци. Компанија има за циљ смањење од два одсто до краја 2026. године уз помоћ ВИ, што, ако се примени на целокупно пословање, може представљати уштеду десетина милиона долара годишње.

Према наводима ове две компаније, достизање овог нивоа представљало је веома напоран процес, који је захтевао значајан број покушаја и грешака да би модел на крају радио како треба. Ово искуство наглашава да су способности вештачке интелигенције глобално и даље ограничене, а њени ефекти, укључујући и у Кини, могу се осећати тек постепено.

„Ми смо будућност“

Посебан приоритет за Сија Ђинпинга је унапређење кинеских лука, што је кључни корак у јачању доминације Кине као светске производне силе.

Лука Тјенђин, једна од највећих у Кини, удружила се са Хуавејом и покренула флоту камиона са аутономним управљањем без возача, што је систем назван OptVerse AI Solver, који оптимизује десетине милиона променљивих и ограничења, као што су времена доласка бродова и капацитет дизалица, ради управљања распоредом рада. Планирање које је раније трајало 24 сата, према подацима компаније Хуавеј, сада се обавља за 10 минута.

Планирање које је раније трајало 24 сата, према подацима компаније Хуавеј, сада се обавља за 10 минута

Прошле године лука је, такође, покренула PortGPT, модел вештачке интелигенције, опет развијен у сарадњи са Хуавејом, чија би способност анализе видео-снимка и слика на лицу места могла у будућности да замени људске службенике за безбедност, наводи извршни директор луке.

Сличне приче дешавају се широм Кине. Па се половина од 20 најбољих светских лука по брзини „проласка“ бродова налази у Кини, укључујући наравно и Тјенђин, наводе Светска банка и S&P Global Market Intelligence.

Јанг Џемин, потпредседник државне компаније која управља луком, рекао је да њене високо аутоматизоване операције захтевају 60 одсто мање радника него традиционалне луке. То истовремено наглашава једну предност коју кинеске компаније имају у примени ВИ у односу на САД: нема независних синдиката. За раднике, то значи да је организовање отпора примени ВИ изузетно тешко.

Аутоматизација је у САД била једна од кључних спорних тачака између оператера лука и великог синдиката лучких радника током преговора о радним уговорима прошле године, при чему је Трамп стао на страну синдикалних радника и довео у питање мудрост аутоматизације лука.

Овогодишњи споразум између Међународне асоцијације лучких радника, која представља раднике у луци на Источној обали и обали Мексичког залива, и групе која представља компаније за контејнерске линије и оператере терминала, предвиђа да до истека споразума крајем 2030. године неће бити развијени потпуно аутоматизовани терминали. Споразум такође забрањује примену ВИ за канцеларијске функције.

Само једна од десет великих америчких контејнерских лука обухваћених истраживањем Канцеларије за одговорност владе (Government Accountability Office) користила је аутоматизована возила без возача средином 2023. године, док је само пет лука примењивало ВИ и машинско учење.

У Тјенђину је више од 88 одсто велике контејнерске опреме већ аутоматизовано, према информацијама државних медија. За посетиоце луке, један видео илуструје све веће самопоуздање Кине у ВИ. „Ми смо будућност“, поручује нам наратор.

Аутор је дугогодишњи сарадник пекиншког одељења Волстрит џорнала 

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Извор: The Wall Street Journal

Насловна фотографија: MIDEA