БОРБА ЗА НОВУ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ: Путин пример непристајања на глобалистичку униформизацију света

БРАНЕЋИ историју и културу своје земље, као и руски језик у језгру националног наслеђа, Владимир Путин даје пример непристајања на глобалистичку униформизацију света, која би, како је говорио философ Константин Леонтјев, да све што постоји претвори у сиву једноликост песка.

Руска туга за оцем

Тај рез би можда био и рутина
Али није присто да га опет секу –
О како жалим што није Путина
Дочекао да види у веку
(Док овај дели лево – десно пљуске)
Па да му на трен плану очи кротке
И боре дубље но границе руске
А моћно ко степа јасно ко кап вотке
Разлеже се свуда громко – њет и њет
Тек тада бих знао по мирису кваса
Који са овим веже онај свет –
Да се у покоју домогао спаса…

Ђорђо Сладоје

У свом говору граду и свету, 21. фебруара 2023. године, Владимир Путин је јасно рекао да Запад трули у моралној каљузи, док Русија неће ићи путем дегенерације: „Погледајте шта раде са својим сопственим народима. Разорене породице, културни и национални идентитет, перверзије, иживљавање над децом све до педофилије – објашњавају се као норма, норма њиховог живота! А свештенике приморавају да благослове истополне бракове. Бог с њима, нека раде шта желе. А шта овде желим да кажем? Одрасли људи имају право да живе како желе – ми смо се према томе тако и односили у Русији, и увек ћемо се тако односити. Нико се у приватни живот не меша и не намеравамо то да радимо.

Ипак, желимо да им кажемо: погледајте Свето писмо, главне књиге свих других светских религија – тамо је све речено. Укључујући то да је породица – савез мушкарца и жене. Али ти свети текстови се сада доводе у сумњу. Како је познато, англиканска црква, на пример, планира, то је истина, засада само планира, да размотри идеју о ‘родно неутралном богу’.

Шта на то рећи? Опрости им, Господе, не знају шта раде! Милиони људи на Западу разумеју да их воде ка правој духовној катастрофи. Елите, треба отворено рећи, просто губе разум и то, изгледа, више не може да се лечи. То су, међутим, њихови проблеми, као што сам већ рекао, а ми имамо обавезу да штитимо своју децу. И ми ћемо то учинити. Заштитићемо своју децу од деградације и дегенерације.“

Јасно и једноставно – ако сте ви одабрали пут у пропаст, корачајте њиме, али нас немојте увлачити у понор. Имамо снаге да вам се супротставимо. Том приликом је истакао да Русија гради нову цивилизацију, која ће бити алтернатива умирућој.

Рат који колективни Запад преко Украјине води против Русије се води за будућу цивилизацију. Руски председник се обраћа и својима и туђима као истински сведок мултиперспективности човечанства, указујући, у исти мах, на хришћанске темеље руске државе и сопственог погледа на свет.

Он је својевремено, у документарном филму о новом крштењу Русије, истакао да Црква и држава имају око чега да сарађују: „То је духовно – морално васпитање људи, пре свега омладине, то је подршка институцији породице, васпитање деце, брига о онима којима је потребна посебна помоћ и подршка – о људима који пате не само од болести, о инвалидима, о људима са ограниченим могућностима, о људима који су лишени слободе“.

Додао је: „У најкритичнијим моментима наше историје, наш народ се окретао својим коренима, моралним начелима и вредностима вере“.

Није нимало случајно што је перјаница глобализма, Карл Билт, још 2014. устврдио да је руско православље опасније од исламског тероризма, пошто Путин чува Сирију зато што Асад штити православне хришћане и у својој земљи и на Блиском истоку. Зато је НАТО, преко цариградског патријарха – издајника свеправославне саборности, направио страшни раскол на Украјини, да би Руској цркви задао ударац од кога се не може опоравити.

Да је Путин водио промишљену политику у области обнове вере, зна се и по томе што је био главни посредник у измирењу Московске патријаршије и Руске заграничне цркве (основали су је „бели“ након бекства из Лењинове Совјетије), при чему је обратио пажњу и на руске староверце, раскољене од званичног православља још од 17. века – рекао им је да имају значајно место у друштву, и да су и они руски родољуби, што су дотични са захвалношћу прихватили.

Велику пажњу Путин је посветио слободном развоју традиционалних вероисповести своје земље, ислама, будизма и јудаизма, па исламске верске вође данас могу да се обрате својој браћи широм света, и да јасно кажу како у Русији нико не вређа Мухамеда, и како њихова религија има пуно уважавање државе. Рамзан Кадиров је о томе више пута јавно говорио.

У документу о руској културно-хуманитарној мисији у иностранству, коју је председник Русије потписао у септембру прошле године, истакнуто је да су главни циљеви државне политике у овој области: заштита традиционалних руских духовно-моралних ведности; упознавање светске јавности са историјским и културним наслеђем вишенационалног народа Русије; узајамно богаћење култура Русије и других држава; формирање представе о Русији као држави која пажљиво чува своју богату историју и културно наслеђе, али и традиционалне духовно-моралне вредности; признавање подједнаког достојанства наслеђа и стваралаштва свих народа који живе у Русији.

У овом документу је такође истакнуто да су основне вредности Русије: социјална правда и оријентација према социјалној држави; евроазијска синтетичност погледа на свет; подршка мноштвености култура и религија, као и узајамно поштовање између различитих народа и њихових стваралачких доприноса, за разлику од западњачке ратоборне квазитолеранције, која нивелише и укида разлике. Духовност и морал основе су сваког друштва. Зато се, пише у овом документу, Русија неће мешати у унутрашње ствари других земаља, али неће дозволити да јој било ко намеће свој вредносни систем.

Бранећи историју и културу своје земље, као и руски језик у језгру националног наслеђа, Владимир Путин даје пример непристајања на глобалистичку униформизацију света, која би, како је говорио философ Константин Леонтјев, да све што постоји претвори у сиву једноликост песка. Живот је жив и многообразан – то је, између осталог, порука садашњег рата против глобализма, који се не води само оружјем, него и у области културе.

Наравно, Путина не треба митологизовати – али је он свима, а пре свега, Србима, чији је песник Ђорђо Сладоје показао да је борба за разноликост света још увек могућа. Од победе или пораза у тој борби зависи будућност човечанства.