Борба две силе: Европа ће бити или француска или немачка

Оцена Емануела Макрона да је НАТО доживео мождану смрт, а да је ЕУ на ивици понора, изазвала је поделу у срцу Европе, пошто се француском председнику супротставила немачка канцеларка Ангела Меркел.

За Меркелову су Макронове речи преоштре и наглашава да то није њено мишљење.

На питање да ли отворено разилажење у ставовима између немачке канцеларке и француског председника указује на то да се Европа налази пред сукобом између Меркелове и Макрона, односно између два различита концепта вођења ЕУ, дугогодишњи дописник листа „Политика“ из Немачке Мирослав Стојановић каже:

„Европа се сасвим сигурно нашла у хаосу који поодавно траје и тешко је проценити куда ће даље ићи. Макронова изјава није у суштини ништа ново, само су нове формулације које су веома драстичне и веома бруталне о томе да је ’НАТО доживео мождани удар и да се Европа налази у колапсу‘. То је сада, по интонацији, драматичније него што је он иначе говорио“.

Почело у Сорбони

Али, сматра наш саговорник, Макронов концепт познат је још од оног чувеног говора на Сорбони, када је рекао да ЕУ више не може правити неку унутрашњу кохезију са постојећим механизмима и у композицији са 28, односно 27 чланица, те да јој је потребна радикална реформа.

„Већ ту су се Меркелова и Макрон разишли“, објашњава Стојановић.

Како он каже, Ангела Меркел није изашла са својим концептом, али је веома хладно дочекала Макрона, који је управо у Берлину очекивао највећу подршку.

„Тај тандем је раније увек отварао неку нову страницу у том највећем послератном пројекту — ЕУ. Међутим, тај тандем одавно не функционише складно“, примећује Стојановић.

Макрон, каже Стојановић, покушава да јачом интонацијом анимира остале чланице Европске уније, што, међутим, доста тешко иде, јер многи не деле његово мишљење.

Концентрични кругови

Француски председник је, подсећа, изашао са концептом да би требало „васкрснути“ неке старе идеје о, рецимо, концентричним круговима и унутрашњем језгру ЕУ, које би чиниле практично земље које су и основале бившу Европску економску заједницу, на којој је ЕУ и настала, и радикално реформисати еврозону.

„Тај став, међутим, не деле неке чланице у еврозони, а поготову не оне земље које још нису у еврозони, Вишеградска група, источне земље и тако даље. Такође, Макрон је рекао неколико ствари које забрињавају не само чланице ЕУ, већ и државе изван ње, попут оних да од проширења Уније нема говора, као и да треба реформисати механизме, односно ’правила игре‘, и пре него што почну преговори. То значи да та тема у догледно време неће уопште бити стављена на дневни ред, јер је процес реформи у ЕУ компликован, а свака од земаља има неки посебни интерес“, напомиње Стојановић.

Меркел без концепта

Он додаје да Макрон није дозволио чак ни симболично отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом, а да је велики гнев изазвао и у Сарајеву, јер је оценио да Босна и Херцеговина представља „темпирану бомбу“ на прагу ЕУ, због повратка терориста са сиријског и других ратишта. Ангела Меркел, за разлику од Макрона, нема неки разрађен концепт.

„Она је од политичара који су ’тиха вода‘, иде корак по корак и не прави неке велике реформске захвате. Од ње не треба очекивати, бар не до краја ове године, ни једну идеју, јер се она позабавила унутрашњим проблемима, с обзиром на то да се крајем године своди салдо чланица велике коалиције у Немачкој — канцеларкине партије ЦДУ и Социјалдемократске партије, о томе да ли ће наставити велику коалицију или не“, сматра Стојановић.

Сасвим је сигурно, наставља наш саговорник, да Макрон жели да се постави као нови вођа Уније и да, на неки начин, лидерску палицу преузме од Ангеле Меркел.

„Макрон је млад, енергичан и веома радикалан у идејама. Он има проблема и у сопственој кући, сећамо се сви протеста ’жутих прслука‘ и, због незадовољства које и даље постоји у Француској, председник мора нешто да уради на спољнополитичком плану, како би умирио унутарполитичку сцену. Наиме, приближавају се избори, а његова странка је настала практично ни из чега, и он мора да одржава ’температуру‘ на пољу спољне политике“, каже искусни новинар.

За сада, закључује Мирослав Стојановић за Спутњик, осим оног који заступају Меркелова и Макрон, у Европи не постоји трећи концепт консолидације Европске уније нити личност која би могла да га наметне као тему, а камоли да га реализује.