БОЛИВИЈА: Ево Моралес прогласио потпуну независност земље од Ротшилд банки

У новембру прошле године је Боливија постала најновија земља која је избацила Ротшилд банке из своје државе, а председник Ево Моралес је најавио да Боливија више неће одговарати на притисак или финансијске уцене америчке владе или међународних банкарских институција које су под контролом Ротшилда.

Нешто мало више од шест месеци касније, боливијски председник Ево Моралес је прогласио “потпуну независност“ од међународног банкарског картела и Ротшилдових међународних организација за кредитирање новца, прености Телесур ТВ.

“На дан попут данашњег је 1944. године завршена Економска конференција у Бретон Вудсу (САД), на којој су успостављени ММФ и Светска банка,“ написао је Моралес на Твитеру. “Ове организације су диктирале економску судбину Боливије и целог света. Данас можемо рећи да смо потпуно независни од њих,“ рекао је председник Моралес за Телесур ТВ.

Моралес је рекао да је прошла зависност Боливије од агенција које су под контролом Ротшилда била толико велика да је Међународни монетарни фонд имао канцеларију у влади Боливије, па чак су и учествовали на њховим састанцима.

Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светска банка којом доминира САД су били главни актери у глобалном економском крајолику од њиховог оснивања 1944. године. Ове међународне банкарске организације, које су у приватном власништву банкарске породице Ротшилд, прво врше притисак на народ уз помоћ дерегулације њиховог финансијског сектора, омогућавајући приватним банкама да пљачкају њихове привреде.

Када су владе тих држава присиљене да спасу свој дерегулисани финансијски сектор, ММФ и Светска банка успостављају кредитни пакет у тајности централних банкара и министара финансијских послова који поткопавају национални суверенитет и присиљавају државе да усвоје политику штедње која штети радницима, породицама и држави.

Боливија је постала прва јужноамеричка земља која мудро поступила пред овим лукавством. Они су напорно радили како би стекли финансијску независност и сада су у процесу избацивања банака које су пд контролом Ротшилда из своје земље.

Труе Ацтивист извештава: Пре него што је Ево Моралес преузео дужност председника, Боливија је патила од последица мера штедње и приватизације наметнутих од стране ММФ-а и Светске банке који су искоришћавали људе и ресурсе. Боливија је такође била и најсиромашнија нација Јужне Америке. Иако је Боливијски народ, кроз снажан народни отпор током периода од неколико година, био у могућности да заустави неке од најгорих приватизација – нарочито приватизацију снабдевања водом, многи од окова које су наметнуле те институције које су под контролом Ротшилда, су остали.

Моралес, који је постао 80. председник Боливије 2006. године, био је први председник који је дошао из већинског аутохтоног становништва Аyмара, и од тада је фокусиран на смањење сиромаштва и борбу против утицаја САД-а и мултинационалних корпорација у Боливији. Десет година касније, Моралес је успео да трансформише Боливију у најбрже растућу јужноамеричку економију уз одржавање уравнотеженог буџета и смањење њеног некада погубног државног дуга.

Боливијска нова економска независност је сада оснажила Моралеса да одбије исте те институције које су некада вребале његову земљу. Прошле године је Моралес најавио да Боливија више неће оговарати на захтеве и уцене САД-а, Светске банке или ММФ-а.

Током посете Тарији на југу Боливије, Моралес је рекао: “Раније, како би добили кредит од ММФ-а, ми смо били присиљени да се одрекнемо дела наше земље, али смо се ослободили економски и политички, и ми више не зависимо од других земаља или институција.”

Моралес је учинио много више од забране међународног банкарског картела. Моралесова администрација је направила огромне трансформације у овој нацији.

Америцан Хералд Трибуне извештава: Бројке говоре за себе: национализација нафте и гаса, смањење сиромаштва са 60% на мање од 40%, смањење стопе неписмености са 13% на 3%, троструко повећање БПД-а са просечним растом од 5% годишње, учетворостручена минимална зарада, повећање државне покривености на свим пољима, и развој инфраструктуре у комункацијама, саобраћају, енергетици и индустрији.

И изнад свега, стабилност, неуобичајена реч у проблематичној политичкој историји Боливије, која је од данас, уз економске кризе које доживљавају многе земље у региону, права привилегија.