СМИШЉЕНО загађивање ваздуха у Белој кући, овога пута – пре уласка у њу Доналда Трампа, стил је који је Џо Бајден наследио од свог бившег шефа.
Три недеље пре него што је крајем 2015. предао власт њему као наследнику, Барак Обама је протерао 35 руских дипломата и запленио руску дипломатску имовину. Русија тада није реаговала. Али, сада са ракетама ATACMS, којима Сједињене Државе дозвољавају ударе по дубини територије Русије, улози у игри су већи, а у рачуници је и то Москва не може да не одговори.
Изјава Владимира Путина унапред је елиминисала сваку спасоносну двосмисленост за оне у Вашингтону. Без обзира колико се Бајден крио у амазонским шумама од директног одговора (поруке су процуриле у штампу током бразилског самита Г20), још у септембру је упозорено да би таква одлука значила да су Сједињене Државе „у рату са Русијом .” А узимајући у обзир чињеницу да координате за гађање тим америчким ракетама неће одређивати украјинска армија, много је логичније у случају удара сматрати да је „Бајден наредио да се изведу“.
Свима је позната и ревидирана нуклеарна доктрина Русије, према којој ће се агресија ненуклеарне државе уз подршку нуклеарне државе сматрати директном агресијом на Руску Федерацију са правом употребе нуклеарног оружја. Стога се чак и на CNN – у року од сат времена – појавио велики наслов: „Зелено светло које је Бајден дао Украјини да користи ATACMS у Русији само је подигло улоге у рату који ће Трамп наследити“.
А главно питање није чак ни да ли Трамп пристаје на такву заоставштину – важно је шта ће са њим урадити.
Представник прелазног тима 47. председника САД већ је јасно ставио до знања да би Бајденова одлука „могла бити преиспитана“. Истина, „могла“ и „биће преиспитана“ – то су различити модалитети. Осим тога, пред Трампом су још два месеца – он нема никаква овлашћења ни за „може“ ни за „не може“ пре ступања на дужност. Међутим, сат и по разговора један на један између Бајдена и Трампа у Белој кући „о Украјини“ такође не треба багателисати.
Ко може бити уверен да републиканац (Трамп) није био упућен у предстојећу ескалацију и да у њој није видео могућност за ценкање (са Русијом) у оквирима свог тзв. мировног плана за Украјину, чије детаље је открио WSJ?
Тај план не подразумева никакве уступке Русији, било да се ради о укидању санкција или признавању нових граница.
Бајденова дозвола удара у све уводи нову варијаблу – ракетирања која Трамп може обећати да ће обуставити. То би било сасвим у стилу концепта „мир помоћу силе“ којег се придржавају чланови његовог кабинета, као што су аутор антируских санкција будући државни секретар Марко Рубио или будући саветник за националну безбедност Мајкл Волц, који отворено цитира покојног сенатора Џона Мекејна који је Русију називао „земљом бензинском пумпом“.
Међутим, поред Трампа постоје и други људи чија позиција делује утицајно.
Илон Маск је, коментаришући Бајденову непромишљену одлуку, рекао: „Проблем је у томе што ће нам Русија одговорити као у огледалу“.
Трампов син (Доналд Трамп Млађи) се огласио још оштрије, називајући Бајдена и његову пратњу „имбецилима“ и оптужујући амерички војно-индустријски комплекс да покушава да покрене трећи светски рат пре него што је његов отац преузео дужност.
Демократе немају шта да изгубе. Доћи ће до употребе тактичког оружја од стране Русије – одлично јер ће Трамп морати да почисти за њима, а мировни преговори ће постати још неухватљивији.
Ако Украјина пропадне, то је такође нормално: ментори Зеленског су је у почетку доживљавали као врх свог копља, као државу која је потрошни материјал. А себични интереси просто боду очи.
Неколико дана пре вести о пројектилима, појавили су се извештаји да ће Пентагон по сваку цену настојати да искористи 7 милијарди долара који су још преостали у „украјинској каси“ САД.
Цена једне ракете ATACMS је 1,5 милион до 1,7 милиона долара. За 100 тих пројектила потребно је 1,5 милијарди долара.
The Times пише да САД још нису пристале на употребу ракета Storm Shadow.
Након информација о Бајденовој дозволи да користи оружје дугог домета, француски Le Figaro је навео да су Париз и Лондон такође дозволили Украјини ударе на руску територију њиховим далекометним оружјем.
Али, ујутру 18. новембра, Le Figaro је избрисао ту своју информацију.
Званична потврда тих „дозвола“ још није добијена ни из САД, ни из Француске ни из Велике Британије. Ипак, таква информативна подметања само потврђују чињеницу да је америчка „дубока држава“, као и увек, спремна да почини сваки и најопаснији злочин ради финансијске или политичке добити. И утолико пре – за обе користи одједном.