Блумберг: Турска криза – тест Путинове моћи на глобалној сцени

Политички сукоб Турске и САД и криза која је захватила турску лиру су заправо „златна“ шанса за руског предсједника Владимира Путина да окрене геополитичка кретања у своју корист и задобије нове савезнике, оцјењује њујоршка агенција Блумберг.

Међутим, сматра Блумберг, то можда неће ићи тако једноставно.

Иако су Путин и његов турски колега Реџеп Тајип Ердоган поправили односе након кризе када је Турска 2015. године оборила руски борбени авион, лидер Кремља може мало тога да понуди како би ублажио економске проблеме Анкаре или да убиједи другу по војној бројности силу НАТО-а да напусти тај савез и приближи се Москви, наводи се у коментару њујоршке агенције.

„Односи са Турском су данас прилично конструктивни. Али у политици ништа није заувијек и све се може промијенити“, каже члан Одбора за одбрану и безбједност у горњем дому руског парламента Франц Клинтшевич.

„Ми не градимо илузије у овим односима“, додао је Клинтшевич.

Турска је била важан бедем против Совјетског Савеза током Хладног рата, а у њој су тренутно америчка авио-база, док су у Црном мору и амерички ратни бродови.

Због нових санкција, Ердоган је упозорио да је вишедеценијска алијанса у опасности и да Турска може да почне да тражи нове пријатеље и савезнике.

Како се криза лире интензивирала, Ердоган је одмах разговарао са Путином телефоном, углавном о „трговинској и економској сарадњи“.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров завршио је јуче дводневну посјету Турској, а она је подразумијевала разговоре о сукобима у Сирији и Украјини, те економске пројекте, укључујући гасовод и нуклеарну електрану.

Путин је рекао Ердогану да су Русија и Турска „на истој страни“, а прошле године сложили су се да укину већину трговинских санкција које су наметнуте након што је Русија оптужила за пад руског војног авиона.

Остала су ограничења на увоз турског парадајза.

Економска рањивост Турске значи да ће амерички предсједник Доналд Трамп „вјероватно побиједити“, написао је на свом Твитер налогу директор московског Карнеги центра Дмитриј Тренин.

„Ердоган неће напустити НАТО. Међутим, Трампов приступ савезницима имаће велике посљедице у обликовању свјетског поретка“, оцјењује Тренин.

Тензије је додатно запалила Трампова одлука да уведе санкције Турској и да удвостручи тарифе за челик и алуминијум. Исто тако, упозорио је да ће бити тешко поправити односе уколико Ердоган купи ракетни систем С-400 од Русије.