БЛУМБЕРГ: Сорошу пријети монструозни рачун за порез

Амерички бизнисмен Џорџ Сорош често је говорио да богати треба да плате већи порез, иако је добар дио свог богатства прибавио управо избјегавајући плаћање пореза, пише агенција „Блумберг“.

Милијардер је, док је градио позицију једног од највећих свјетских инвеститора, користио опцију која му је омогућавала да на легалан начин заобиђе плаћање пореза тако што је средства која је зарадио реинвестирао у свој фонд Квантум, гдје су она наставила да расту.

До краја 2013, Сорош је таквом праксом прикупио 13,3 милијарде долара, наводи „Блумберг“.

Амерички Конгрес је 2008. укинуо опцију да се порез избјегне реинвестирањем и наложио менаџерима хеџ фондова који су ту опцију корситили да плате акумулирани порез на добит до 2017.

Власници фондова из Њујорка, међу којима је и Сорош, подложни су федералној пореској стопи од 39,6 одсто, комбинованим државним и градским порезима од укупно 12 одсто и додатном порезу на приходе од инвестиција од 3,8 одсто, па би Сорош, када се све сабере, на основу јавности доступних података, морао да плати порез укупне вриједности 6,7 милијарди долара.

Недјељу дана прије него што је Конгрес укинуо такозвану пореску „рупу“, Сорош је пребацио дио средстава у Ирску. Конгресни комитет за опорезивање је 2008. процијенио да ће нови прописи у државну касу донијети око 25 милијарди долара у наредних 10 година, укључујући осам милијарди до 2017.

„Нико нема уставну обавезу да плати више пореза него што је прописано да мора да плати. Ако је законом омогућено да не платите порез, онда га нећете платити“, рекао је адвокат Џејмс Ситрик, који деценијама заступа Сороша.

Емигрант из Мађарске, Сорош (85) је започео каријеру у Њујорку 1950-их, а постао је познат широм свијета 1992. када је зарадио милијарду долара на успјешној процјени да ће Британија бити приморана да девалвира фунту.

Сорош је прво током неколико мјесеци куповао велику количину фунти, примјетивши да се Британија под веома неповољим условима укључила у Европски механизам девизних курсева, након чега је у септембру 1992. продао 10 милијарди долара у фунтама и зарадио милијарду. То је довело до финансијске катастрофе, Британија се повукла из програма, а фунта је девалвирана.

Сорош је фонд Квантум основао 1973. на Антилима, тада под норвешком управом, са око 12 милиона долара новца инвеститора, прије свега богатих Европљана. Одмах је почео да реинвестира профит, а ништа га у америчким законима није спрјечавало да, будући да је његова компанија инострана, сав новац оставља у фонду, гдје је он био неопорезован.

Сорошев фонд Квантум ендаумент је остваривао годишњи поврат на инвестиције од око 20 одсто до 2011, када је фонд претворен у породичну компанију.

Да би илустровао бенефите одлагања плаћања пореза, Вјачеслав Фос са Универзитета Илиној израчунао је да би менаџер који је, као Сорош, почео да послује са 12 милиона долара новца улагача, ако би остваривао профит од 20 одсто и реинвестирао га без опорезивања у периоду од 40 година, зарадио 15,9 милијарди долара.

Ако би тај исти менаџер платио све порезе прије реинвестирања, укупна цифра свела би се на свега 2,4 милијарде долара.

„Порези на добит представљају велики ударац за менаџере хеџ фондова. Они зато користе сваку прилику да избегјну плаћање пореза и реинвестирају новац“, наводи професор права на универзитету у Сан Дијегу Виктор Флајшер.

Тагови: Порез, Џорџ Сорош