Руски председник Владимир Путин успео је да Европу погоди у најболнију тачку – енергетику. Раст цена горива довео је до високе инфлације и економског пада у западним земљама, пише „Блумберг“.
„Без обзира на то што Европска унија уводи најоштрија ограничења Русији, број компромиса расте, почев од уступака који се тичу испорука нафте цевоводима и закључно са искључивањем патријарха Кирила из санкционог списка“, наводи се у публикацији.
Како је истакнуто, економски рат против Русије је поделио ЕУ, јер су земље „уморне од санкција“.
„Финансијско оружје је несавршено средство, које делује селективно и води до непредвидивих последица“, наглашава се у чланку.
Према проценама „Блумберг eкономикс“, овогодишњи приходи Русије од нафте и гаса износиће око 285 милиона долара.
„Додајте томе и другу робу и то ће више него компензовати 300 милијарди долара руских девизних резерви, замрзнутих у оквиру санкција“, закључио је аутор чланка.
Западне санкције Русији
Након почетка специјалне операције у Русији, Запад је појачао санкциони притисак на Москву. У Европи су све гласнији позиви на смањење зависности ор руских енергетских ресурса.
Према речима заменика премијера Русије Александра Новака, ембарго ће најпре погодити европске потрошаче: цене већ расту, а није искључен велики дефицит нафтних продуката у ЕУ. Он је оценио да што се тиче домаће нафтне индустрије, потребно је реконфигурисати транспортно-логистичке ланце, али ће на крају тржиште бити избалансирано.
Како је истицао руски лидер Владимир Путин, политика обуздавања и слабљења Русије је дугорочна стратегија непријатељских земаља, а главни циљ Сједињених Америчких Држава и Европе је да униште животе милиона људи.