БЛУМБЕРГ: Путин је изградио непробојну финансијску тврђаву

Довољан је један поглед на руске финансије да се закључи да се Владимир Путин спрема за рат, мада то не би нужно био рат који би укључивао непобедиве хиперсоничне ракете и нуклеарна торпеда којим се он већ годину дана хвали. Путин је тихо изградио финансијску тврђаву за коју владини званичници и саветници Кремља кажу да ће штитити економију од ескалирајућих салви које им иду у сусрет, и то све док је паралелно са тиме држао Американце и њихове савезнике у неизвесности поводом руских војних капацитета и намера.

То је циљ којем је Путин тежио још откако је дошао на власт на преласку миленијума, а његова ургентност је расла са сваком новом кризом која је искрсавала у односима са Западом. Током светског кредитног колапса пре једнe деценијe, главни берзански индекс Русије је изгубио три четвртине своје вредности. Пре пет година, рубља се преполовила у односу на долар услед колабирајућих цена нафте и увођења санкција због Украјине, што је активирало најдужу рецесију у Путиновој владавини.

Сада Русија поново расте, упркос усвајању једног од најзатегнутијих буџета међу великим економијама. Овогодишња укупна средства предвиђена  за трошење – око 270 милијарди долара – представљају мање од половине оних којима располаже Пентагон, али Русија складишти више рубљи него што их потроши; била је једна од свега три земље из Г20 која је прошле године остварила суфицит, док је њен дужнички терет убедљиво најмањи у том клубу.

ИЗНЕНАЂУЈУЋА СТРАТЕГИЈА
Почетак овог трансформативног процеса се, према речима троје људи упознатих са збивањима, налази у одлуци коју је Путин донео на затвореном састанку са својим економским саветницима у јесен 2016, а која је изненадила чак и највеће фискалне јастребове међу њима. Идеја је била да Русија законски уведе обавезу секвестрације свих нафтних прихода остварених изнад одређеног нивоа, при чему је Путин одабрао најпесимистичнији сценарио који му је представљен: 40 долара за барел, што је мање од половине просечне цене у претходној деценији.

Како су поменути извори истакли, оно што је ову одлуку чинило изузетном јесу политички ризици које је носила са собом. Путин је ишао у сусрет изборима са опадајућом економијом, управљајући високо ризичном војном интервенцијом у Сирији и спремавши се за наизглед сигурну победу Хилари Клинтон у трци за Белу кућу, иначе његове токсичне критичарке која га је у то време поредила са Адолфом Хитлером.

Уместо да је одрешио кесу како би удовољио конкурентним домаћим групама које подупиру његов систем владавине, он их је тесно стегао. Путин је поткресао издатке уздуж и попреко, укључујући и сектор одбране, како би напунио пољуљани руски буџет. Истовремено, централна банка је попуњавала резерве након одустајања од скупе одбране рубље и премештања фокуса на гомилање злата и јуана, чиме је без упозорења ликвидиран највећи део америчких државних обвезница.

„Путин акумулира уштеђевину јер му то даје моћ“, сматра Андреј Колесников, политички аналитичар на московском Карнеги центру. „Потребан му је новац за борбу против Запада, за ношење са све јачим санкцијама, као и са будућим економским кризама“. Сервиси за рангирање задужености и финансијске институције попут Међународног монетарног фонда аплаудирају, мада обазриво, јер се суочавају са узастопним претњама казненим мерама из Вашингтона и Брисела. „Муди“ се овог месеца придружио S&P-у у враћању руског кредитног рејтинга на инвестициони ниво, саопштивши да је финансијска слика ове земље постала довољно непробојна да може да антиципира очекивани ударац додатних санкција које аналитичари очекују.

КОНЗЕРВАТИВНИ ПРИСТУП
Али Путинова штедљивост прождире позамашне залихе политичког капитала који је нагомилао током свог боравка у Кремљу – иначе најдужег још од Јосифа Стаљина: раст је анемичан, реални приходи настављају да опадају, каматне стопе остају релативно високе, инфлација расте, а постојани раст државних пензија који је обележавао његове раније мандате је посустао.

Неповерењу које је одвукло Путинов рејтинг на најнижи ниво у последњих десет година је допринео и закон који је потписао након своје убедљиве победе прошлог марта, којим је узраст за пензију померен за још пет година. Мере штедње су наишле на широко противљење у земљи у којој је највећи део популације рођен у време комунизма, што је довело до ретког излива протеста. Раст пореза на додатну вредност додатно еродира куповну моћ, што подстиче задуживање потрошача и продубљује јавно незадовољство.

„Руководство наше земље се одлучило за високо конзервативан сценарио: штеди колико год је могуће и троши што је мање могуће“, рекао је Јарослав Кузминов, декан Више школе економије из Москве. „Сада је циљ очувати оно што је остварено, макроекономску и буџетску стабилност, макар и по цену обуздавања раста“. Омиљено Путиново мерило – резерве централне банке – су скочиле за око 125 милијарди долара у протекле четири године и сада износе око 475 милијарди долара. Ове залихе, иначе пете највеће у свету, и даље СУ доста далеко од 598 милијарди колико је износио максимум остварен 2008, када су цене нафте биле око 150 долара за барел.

Руски механизам секвестрације и социјални фонд су моделовани према норвешком систему за одбрану од ценовних флуктуација нафте и обезбеђивање будућих пензија. Али, за разлику од Норвешке, која ретко када дира у своју ризницу из Осла вредну 1000 милијарди долара, руководиоци из Москве извлаче новац из руских трезора кад год наиђу тмурни дани, наводи Карен Вартапетов, аналитичар дуга из S&P. „Сва претходна поништавања правила буџета била су везана за неку вишу силу“, наводи Вартапетов. „Русија сада акумулира средства нешто брже него што би се могло претпоставити с обзиром на околности по питању цена нафте, и то због вероватноће других шокова, укључујући и нове санкције“.

ИЗБЕГАВАЊЕ СОВЈЕТСКЕ ГРЕШКЕ
Како би одржао експанзију, Путин се више ослања на бизнис за инвестиције, а мање на вишеслојне, из буџета финансиране инфраструктурне пројекте попут оних које је наредио за Зимску олимпијаду 2014. или за Светско првенство у фудбалу 2018. Појаснио је бирачима да он сматра да је Русија под опсадом, како од финансијских центара Запада, тако и од НАТО снага, али је такође рекао да неће направити исту грешку као Совјетски Савез да буде увучен у катастрофалну трку у издацима.

Совјетска империја се 1991. распала делимично због тога што је Кремљ одлучио да се размеће у виталним индустријама, као што је одбрамбена, како би се такмичио са САД у време када су приходи били нераскидиво везани за неконтролисана тумбања цена нафте. Михаил Горбачов, последњи совјетски лидер, нагомилао је десетине милијарди долара дугова како би финансирао куповину хране и потрошачких производа са Запада. Путин је све то методично смањивао, док на крају није исплатио готово читав дуг пре рока.

Сада, немалом заслугом прошлогодишњег раста пореза од 23 одсто, Путин сматра да биланс Русије никада није изгледао боље. „По први пут у историји, наше резерве покривају све наше иностране дугове, како оне државне, тако и оне комерцијалне“, рекао је руски председник посланицима током свог годишњег обраћања горњем дому парламента у среду. „Имамо моћан финансијски сигурносни јастук“.

 

Аутори: Јевгенија Писменаја и Ана Андријанова, уз асистенцију Андреја Бирјукова

 

Превео Владан Мирковић

Извор bloomberg.com