БЛИСКИ ИСТОК: Отварају се врата за још крвавији рат!

Табка, највећа сиријска хидроцентрала тешко оштећена у сукобима курдско-арапских снага СДФ-а и Исламске државе, прети да пукне.

Како је дошло до угрожавања статике постројења које је Хафез ал Асад, отац актуелног сиријског председника, изградио давно, почетком седамдесетих, уз помоћ совјетских стручњака није познато, али како се тако чврста мегаконструкција не може угрозити конвенционалним топ­овским ударима, претпоставља се да су америчке ваздушне снаге бомбардовале снаге ИД на брани и изазвале штету, пише „Јутарњи лист“.

Још није критићно, али…

У понедељак су емитовани снимци уништене командне собе на брани, очито од пројектила ваздух-земља. Речено је да Табка статички још није критична, али треба хитне поправке.

Американци, наиме, из ваздуха чисте пут СДФ-у према такозваној престоници Калифата. Због штета на Табки Исламска држава је наводно позвала локално становништво на евакуацију због опасности од пуцања.

Снаге СДФ-а стигле су надомак бране, али се устручавају да крену у обрачун од страха да џихадисти не поставе експлозив у темеље и разнесу велики бетонски зид иза ког је вештачко језеро Асад, иначе највећи извор питке воде у Сирији. Милиони кубних метара воде могле би да однесу све пред собом.

У међувремену СДФ је освојио аеродром и војну базу Табка недалеко од Раке. По локалним изворима амерички аир лифт око града је спустио стотине бораца СДФ-а и контингент својих специјалаца. Пре неколико дана, гласноговорник курдских снага поручио је да су на 16 километара источно и пет до шест километара северно од Раке. Рачунају да ће у року од две недеље потпуно изоловати подручје и кренути у припреме за коначни обрачун.

Посматрачи тврде да се одбрана Калифата помало сумњиво брзо растаче пред нападима курдско-арапских снага на подручјима западно од града. Дотле, амерички вођена операција свакако није по вољи ни Дамаску ни Москви. Сиријска дипломатија оличена у Башару ал Џафарију, представнику државе у УН-у, стално поручује да Американци, као и Турци у Сирији интервенишу противно међународним конвенцијама и законима, али је то, у ситуацији кад је УН тек мртво слово на папиру без икаквог ауторитета, неважно.

Руси траже велику коалицију

Руси без довољно снага за деловање изван своје зоне интереса, а то је урбани део Сирије, приобаље и највећи градови, упозоравају на олако обећану брзину. Процењују да коначна битка за Раку сигурно неће почети тако брзо. Генерал Игор Конашенков, у руском штабу задужен за информисање, реагујући на изјаву француског министра одбране Жан-Ива Ле Дријана о скорој инвазији, готово је презриво оценио да су такве изјаве резултат неразумевања ситуације на терену.

Конашенков није пропустио да дода да су ружичасте процене западних дипломата и војника о стању на ратишту у Мосулу довеле до великих жртава међу ирачким војницима и цивилима. Москва поручује да успеха неће бити све док се не формира широка међународна коалиција у којој сиријске и руске снаге морају имати централно место.

Руски штаб помало је озлојађен западним непризнавањем успеха операције Алепо и стога, кад је реч о Мосулу, па и Раки, злурадо потенцирају сваки амерички ваздушни напад у којем је било цивилних жртава. Покушавају да створе утисак да Американци туку кога год стигну и притом руше инфраструктуру. Пропагандно раде оно исто што су њима западни медији радили за време опсаде Алепа.

У операцију, како може да се закључи из изјаве француског министра одбране, радо би се укључили и Французи, стари колонизатори Сирије. Исто важи и за Турке, али њима су без обзира на стратешки значај у НАТО савезу врата затворена, јер амерички вођена коалиција сарађује с турским смртним непријатељима Курдима. Отуд и захлађење с Вашингтоном и сарадња с Русијом чак и у неким стратешким питањима неспојивим с НАТО чланством Турске. Од војног пуча 15. јула прошле године Ердоган је изгледа ближи Москви него Вашингтону.

Мистерија Рака

Рака је највећа непознаница у целом ирачко-сиријском рату. Врло мало информација цури из најисточнијег сиријског града у којем по несигурним проценама живи око 200 хиљада душа. Како је уопште и под којим околностима потпао под најзаосталију власт овог света?

Та новија историја од избијања анти­асадовске револуције прилично је занимљива. До краја 2013. након обрачуна с Асадовим снагама више од 90 одсто Раке држала је Сиријска слободна војска (ФСА), а Исламска држава била маргинална појава. Почетком 2014. терористи су, по локалним изворима, држали само три зграде, а следећих месеци су невероватно брзо преузели цео град. Било је то могуће једино под условом повлачења Сиријске слободне војске, Ал Нусре и других група, иако војно није било никаквог разлога да Раку препусте исиловцима.

Шта се заправо догодило и како је дошло до препуштања тек касније објасниће неки лидери ФСА. Како кажу, њихови међународни спонзори запретили су да ће им укинути помоћ и финансирање ако се не повуку. Ко су били ти спонзори, нису навели, но треба знати да је у сиријске антиасадовске побуњенике улагала већина околних земаља, уз благослов Америке и Запада.

Сценарио у Раки сличан је сценарију пада великог ирачког центра Мосула. И тамо се, наиме, догодио нагли колапс домаћих снага и невероватно брзо напредовање терориста, потпуно непропорционално њиховој снази и броју. Град с више од два милиона становника преко ноћи је пао под контролу терориста. Коју годину касније сви покушавају да их се реше, али то не иде брзо, ни уз мале жртве. У Мосулу следи обрачун у најгушће насељеној језгри града, док у Раки ником није јасно одакле да почну.

Како је процветала Исламска држава?

О том феномену нагло растуће ИД против које су се у међувремену окренули творци и спонзори недавно је проговорио Хасан Насралах, генерални секретар либанског Хезболаха. Најављујући да се Хезболах неће повући из Сирије све док не нестане терориста, харизматични вођа позвао је вођство Исламске државе да престане да буде средство у рукама колонизаторских сила на Блиском истоку, закопа ратне секире и окрене се миру и сарадњи.

– Створили су вас као средство братоубилачког рата, наоружали, омогућили ширење, а након тога као што се могло и очекивати почели сте да им сметате. Зато ће вас уништити ако се не уразумите и престанете да се служите туђим интересима – закључио је Насралах у поруци непријатељу.

Сценарио који спомиње већ је добро познат још од руске инвазије Авганистана 1979. године кад је у далекој и врлетној земљи уз америчку помоћ створено муџахединско језгро из којег ће настати Ал Каида. Следећих деценија западни ће свет ће се борити против зла тероризма што на свом тлу, што нелегалним инвазијама по пустињском свету, а резултат ће бити удесетеростручење тог истог тероризма, и то у пуно ширим, готово глобалним размерама.

Операција Рака

Како ће тећи операција Рака и ко ће све у њој на крају учествовати, није лако предвидети. Међународно правно гледајући Сиријска арапска војска Башара ал Асада има пуно право да интервенише уз помоћ Русије која у Сирији ратује на званични позив у помоћ владе у Дамаску. Све друге Дамаск сматра агресорима, али мало шта око тога може да предузме.

Дотле Вашингтон у источној Сирији стално појачава специјалне снаге за вођење операција савезника на тлу, а вероватно је да ће се у завршној операцији појавити и НАТО савезници са својим ваздушним и специјалним снагама не би ли припомогли у коначном решењу. Небом над источном пустињом засад доминирају амерички и руски авиони по већ уходаном механизму избегавања блиских сусрета.

Шта ће бити с теро­ризмом и терористима ако их амерички вођена коалиција истера из Раке?

Док се у ЕУ плаше повратка ратника, у Дамаску, на пример, озбиљно сумњају да ће се само пребацити на друга кризна жаришта у Сирији како би наставили да ратују против Асада. На пример у Деир ез Зор.

Шта каже Израел?

Израелци пак предвиђају други, помало изненађујући сценарио. Њихови стратези мисле да би Исламска држава након пораза у Раки могла да се усмери према Либану и тамо у условима слабе и подељене владе да изазове нови велики неред. Њихови обавештајци су тајним каналима већ упозорили званични Бејрут шта се спрема.

Либан, осим што је први комшија Израела, уједно је база његовог смртног непријатеља Хезболаха с којим је ратовао 2006. године, а тај рат нису добили. Кад Јерусалим каже Хезболах, мисли и на Техеран као спонзора Хезболаха, а учестало деловање израелских ваздушних снага у Сирији у последње време званично се увек тумачи прекидањем ланаца наоружавања Хезболаха од стране Ирана.

Ако су те прогнозе тачне, могао би да уследи много крва­вији рат на релативно уском подручју у који би се укључио и Израел, а с њим и САД. Иако терористичке снаге губе главне битке у Сирији и Ираку, мало ко може да се усуди да прогнозира мир.