У интервјуу за Дојче веле на питање да ли има утисак да „европска идеја није више толико омиљена као некад“, Енрико Лета каже „апсолутно“.

„Људи су мање одушевљени Европом, а последица је да политичари верују да би зарад гласова и они исто тако морали да мање буду одушевљени идејом Европе. То значи да ће бити све мање европских интеграција. Знате, постоје многе области за које не постоји национално решење: проблеми попут борбе против тероризма или односа према миграционим струјама. То су додуше одвојене теме, али заједничко им је једно: за обе нам је потребно европско решење. Без европског одговора ми немамо снажан одговор, имамо само политичку неслогу. То је разлог зашто су популистичке партије данас тако високо котиране. Не постоји јасно решење за проблеме људи и грађани зато реагују“, рекао је Лета.

На питање да ли је забринут због предстојећих избора у више европских земаља, као на пример у Француској, Лета је казао да се „следеће године одржавају избори у Немачкој и у Француској, највероватније и у Шпанији“.

„Ако томе додамо још и референдум у Италији, имамо пред собом 12 месеци током којих би политичари четири велике земље еврозоне морали да стану иза политике коју воде. Јер ако будемо и даље мислили да морамо да сачекамо националне изборе, онда бисмо стално нешто чекали, а, искрено говорећи, ја мислим да европски проблеми не могу да чекају 12 месеци. Ми смо већ у процесу дезинтеграције. И ако будемо чекали на изборе у Шпанији, Француској и Немачкој у септембру 2017, страхујем да у септембру 2017. више неће бити Европе“, рекао је Лета.

О недавној изјави премијера Италије Матеа Ренција да би Брегзит могао да буде шанса за Европу и за привреду у Европи, Лета сматра да је Ренци „с правом рекао да смо сви били против Брегзита“.

„Али, као што је Тереза Меј рекла ‘Брегзит значи Брегзит’. Уједињено краљевство не може више да остане на броду и ми бисмо морали поново да преговарамо са Великом Британијом. Све ово би била шанса када би 27 чланица, а посебно 19 чланица еврозоне, добро промислиле о Европској унији и почеле испочетка. Што би се на латинском рекло „ex malo bonum“, или свако зло за неко добро. Брегзит је нешто веома лоше, али ми морамо то да искористимо као шансу за нови почетак“, оценио је Лета.

Упитан о стању у италијанској привреди, која по оцени Дојче веле у овом тренутку мало обецава“, Лета је указао да постоји „политичка нестабилност и несигурност која је повезана са референдумом о промени устава који ће Италија имати у новембру“.

„И још поврх свега тога, ту је и избегличка криза која све јаче утиче на Италију, јер су се миграције након затварања Балканске руте пребациле на Средоземно море. Ту би требало додати и привредни раст који је у другом кварталу био раван нули. Дакле, укупно гледано, има ту доста ствари око којих би требало бринути, али ипак мислим да Италија има способност и снагу, али и шансу да се од тога опорави. Ипак, морали бисмо више да на томе радимо“, навео је Лета који је био председник италијанске владе од 2013. до 2014, а данас је декан на Париској школи за међународне односе (ПСИА).

На констатацију листа да „Европска унија има гомилу проблема“ и питање „да ли у неком смислу ЕУ оставља Италију саму са својим проблемима“, попут избегличке кризе, Лета сматра да „проблем није у томе да једна земља у одређеном тренутку сама брине о својим проблемима“.

„Узмите Немачку као пример. Зар се Немачка, пре неколико месеци када је примила стотине хиљада избјеглица, а остатак Европе није урадио свој део посла, није осетила као остављена од свих. Овде је реч о принципијелној ствари. Ја у ЕУ не видим јасан приступ решавању избегличке кризе. Ми решавамо проблем за проблемом, али не развијамо стратегију. Морамо да развијемо неопходне инструменте како бисмо пребродили избегличку кризу, исто као што смо то радили током кризе евра“, рекао је бивши италијански премијер.

Он је подсетио да су у ЕУ тада само изменили споразуме и увели Европски стабилизациони механизам (ЕСМ).

„Управо таква врста акције нам је потребна у избегличкој кризи. Морали бисмо да направимо неколико измена у споразумима, којима бисмо хармонизовали однос према избеглицама, успоставили заједничку обалску стражу и граничну заштиту. Такве мере би требало да предузмемо“, оценио је Лета.