Иако је извештај специјалног тужиоца Роберта Милера о „руском случају“ отклонио сумње у „заверу Доналда Трампа са Москвом“, у САД, каже Биби, и даље верују да Русија покушава да „поткопа америчку демократију“ и генерално да на сваки начин нанесе штету Америци.

„То је веома опасно и тачка. Идеја да су се САД суочиле са ризиком, који угрожава само њихово постојање, знатно отежава управљање кризом. Постаје све теже да се успоставе канали за комуникацију, који су потребни за управљање кризом и спречавање сукоба“, упозорава Биби.

Како је истакао, то с обзиром на стање ривалитета у ком се налазимо не дозвољава америчким стручњацима и политичарима да се залажу за мере које би омогућиле да управљају односима и отклањају опасности.

„Резултат је да не чинимо оно што је неопходно како бисмо спречили да се то такмичење отме контроли“, додао је стручњак.

До чега може довести ескалација сукоба?

Биби, који је радио и као саветник потпредседника САД Ричарда Чејнија за Русију, Евроазију и обавештајна питања, објавио је овог месеца књигу „Руска замка: како наш рат из сенке са Русијом може да резултира нуклеарном катастрофом“.

Он у књизи образлаже тезу да међусобни стереотипи и неспоразуми могу довести до ескалације тензија између земаља, што опет може изазвати неконтролисани отворени сукоб.

„Морамо разговарати једни са другим и мора постојати комуникација. Чак је и за време Хладног рата било више комуникације између Вашингтона и Москве него данас. У САД штавише постоје закони који не дозвољавају одређену врсту комуникације, на пример, између наших војски. И политичари имају много сумњи када је реч о комуникацији са руским званичницима. Они су забринути да тиме ризикују да их оптуже за издају или да оправдавају Русију. То нам не да да успоставимо комуникацију која је неопходна за управљање нашим односима“, сматра Биби.

Нове технологије захтевају нова правила игре

Према мишљењу овог експерта, потребно је успоставити нова правила игре, јер су и за време Хладног рата таква правила постојала.

„Правила нису била смишљена како бисмо постали пријатељи. Њихов циљ је био да осигурају да од ривала не постанемо непријатељи, који се боре у правом рату. Већина тих правила је данас нестала, а она што су остала нису замишљена тако да одговарају новим условима и новим технологијама наоружања са којима се суочавамо“, објашњава стручњак.

Он напомиње да нове технологије захтевају другачији приступ од постојећег система стратешке стабилности. На пример, појавиле су се тактичке ракете, које могу имати стратешку примену и оне су важне скоро као што је својевремено било важно нуклеарно наоружање.

„Имамо нова хиперзвучна средства, која је веома тешко открити и пресрести и која скраћују време за доношење одлука након упозорења. Вештачка интелигенција и противсателитски системи повећавају претње. А рекао бих да у нашем сајбер свету имамо кључне технологије чија је логика другачија у односу на логику старе атмосфере обуздавања. Морамо пронаћи начин за успостављање стратешке стабилности у новој ситуацији“, сматра Биби.

Како је констатовао, још није јасно како то да се уради, јер две земље не разговарају о томе.

„Сматрам да све те области захтевају нова правила игре. Нешто од тога би требало урадити на билатералној основи између Москве и Вашингтона, а нешто на мултилатералној основи уз учешће великог броја преговарача и играча“, сматра Биби.

Слично као уочи Првог светског рата

Према његовим речима, постепено успостављање дијалога по принципу „одоздо навише“ није успело у прошлости, а у одређеном тренутку је ипак неопходна комуникација на нивоу руководства земље.

Биби је признао да тренутна политичка логика, која налаже америчком руководству да се суздржава од преговора са Русијом, противречи дијалогу који је неопходан како би се смањио ризик од сукоба.

У својој књизи стручњак описује, према његовом мишљењу, сличну ситуацију уочи Првог светског рата. Како Биби пише, тада су катастрофу узроковали међусобно потцењивање потенцијалних противника, неспојиве геополитичке амбиције и нове технологије које подстичу први удар и стварају илузију супериорности над противником.

„Данас широм света постоје бројни потенцијални окидачи који би могли да изазову сличну кризу. А ми немамо канале за комуникацију, правила игре ни ограничавајуће мере, који су неопходни да бисмо се с тим носили. Мора се признати да је таква ситуација опасна. Ако то  учинимо, онда мислим да бисмо могли да се изборимо, али се мора признати да опасност постоји“, закључио је Биби.