Бивши британски обавештајац: Побуна Европљана против Брисела тек почела

На изборима за Европски парламент већина кључних владајућих странака естаблишента је до ногу потучена, попут странке француског председника Емануела Макрона, или партије немачког канцелара Олафа Шолца, која је пала на 13 одсто подршке, пише бивши британски обавештајац и дипломата Алистер Крук за сајт „Ел мајадин“.

Много се писало о томе како се европски парламентарни центар „одржао“. Али, сада је Европски парламент поново постао место на коме се воде жестоке политичке борбе.

Међутим, ово су били само избори за Европски парламент, који није законодавно тело у ЕУ. Национални избори одлучују о судбини континента. Ипак, избори за Евопски парламент су сами по себи знак за узбуну.

Национални избори ће ускоро бити одржани у Француској и у Британији. Европски бирачи су се побунили против наднационалног центра у Бриселу, а то је узнемирило и запрепастило европске елите. Владајућа странка у Британији, Конзервативна странка, можда неће опстати као значајан политички ентитет након 4. јула, додаје бивши обавештајац.
Низ европских изборних катастрофа за бриселске елите

У Немачкој, Шолцова „семафор коалиција“ можда неће преживети катастрофу на изборима. Шолцова влада већ има буџетски дефицит од 40 милијарди евра. У Немачкој постоји консензус владајућих партија око тога да озбиљно ослабљена коалиција неће преживети још један спор око буџета. Прошле године пресуда највишег немачког суда је направила буџетску рупу од 60 милијарди евра.

У септембру следе кључни избори у Бранденбургу, Тирингији и Саксонији. Према анкетама, очекује се да ће Алтернатива за Немачку (АфД) победити у свим регионима. У бившој Источној Немачкој, 40 одсто гласова на изборима отишло је или за АфД, или за новоосновану странку Саре Вагенкехт.

И у Француској ситуација за елиту изгледа подједнако застрашујуће. Низ истраживања јавног мњења показује све мрачније изгледе за Макронову центристичку алијансу, док се Национално окупљање приближава већини у Народној скупштини.

Ако Национално окупљање добије већину, превиђа британски дипломата, што је готово извесно, потези новог премијера Жордана Барделе могли би изазвати последице које ће се осетати далеко изван Француске, па чак и ЕУ.

Нема никаквих гаранција да ће Бардела следити пример италијанске премијерке Ђорђе Мелони, која је покушала да се прилагоди Бриселу око кључних политичких ставова. Штавише, има знакова да се спрема потпуно супротно од тога, предвиђа Крук.
Централно питање за ЕУ је питање Украјине

Ова побуна у Европи се дуго припремала, због односа Брисела према кључним политичким темама, као су имиграција, зелена агенда или растућа бирократизација ЕУ.

Међутим, постоји горуће питање о коме се или ћути или се о њему говори сасвим тихо, а то је Украјина.

Бајденова фракција у Бриселу је у потпуности ангажована на ескалацији рата у Украјини. После америчких избора у новембру, Европа би требало да се припреми за конфронтацију пуног обима са Русијом, док би САД покренуле војну акцију против Кине, за коју се Пентагон ужурбано спрема. Наравно, сада све зависи од исхода избора у САД.

Европљани очигледно не желе рат са Русијом, који уопште није у европском интересу. Национални окупљање се снажно противи подршци Украјини.

Чак је и немачки канцелар Олаф Шолц у недавном интервјуу признао да су ужасавајући рејтинзи његове странке последица чињенице да се бирачи не слажу са политиком према Украјини и санкцијама против Русије.

Чак је и Британији, која настоји да држи корак са САД, Најџел Фараж у име Реформске странке признао да је политика проширења НАТО-а изазвала рат у Украјини.

А Фараж је, свиђало се то неком или не, политичар који је у стању да осети одакле ветар дува.

Брисел може да каже да се „центар држао“ и да ће наставити са досадашњом политиком. Али, закључује Крук, тек смо на почетку праве европске побуне.