Било би пожељно да се у данашњем учмалом свету појави нови Че Гевара

У данашњем учмалом свету који поред свих других криза карактерише и криза лидера, било би пожељно да се појави неки нови Че Гевара, са новим идејама које би човечанству пружиле шансу за мир и благостање. Да је тако јасно је и због тога што мит о Чеу и даље живи иако је прошло 55 година од његовог убиства, а време „његових“ револуција прошлост.

То за Спутњик каже новинар Борислав Лалић, аутор књиге „Че Гевара – живот, смрт, легенда“, најпозванији за разговор поводом 55. година од смрти славног револуционара.

Као дугогодишњи дописник из Латинске Америке имао је прилку да упозна чланове Чеове најближе породице, његове саборце, али, како додаје, и џелате.

Треба ли уопште подсећати да је Ернесто Гевара, познатији као Че Гевара или само Че, био марксистички револуционар, политичар, лекар, писац, герилски вођа, дипломата, саборац Фидела Кастра у кубанској револуцији.

Рођен у Росарију у Аргентини 1928. године, који је још за живота постао револуционарна икона, прогањан је као звер од стране америчке обавештајне службе и боливијске војске да би коначно био ухваћен у сеоцету Ла Игуера у Боливији и одмах наредног дана, 9. октобра 1967. убијен.

Мит о Че Гевари ће и даље да траје

Часопис „Тајм” прогласио је Гевару једним од 20 највећих светских икона и хероја у оквиру 100 најутицајнијих људи света 20. века, а његову чувену фотографију са беретком и петокраком на њој, коју је начинио Алберто Корда Дијаз, Академија уметности у Мериленду прогласила је „најпознатијом фотографијом на свету и симболом 20. века.”

Из данашње геополитичке визуре, када се као никада на очиглед светске јавности, на сукобу у Украјини показује да се урушава тај униполарни свет какав смо знали деценијама и рађа нови, како можемо гледати на улогу Геваре.

На то питање, Лалић каже да је она непроменљива, јер је време таквих револуција прошло. Данас нико не говори о диктатури пролетеријата, него о диктатури профита, сликовито објашњава наш саговорник.

Свету потребни визионари

„Че Гевара је био револуционар, али је такође био авантуриста, али то не умањује његову револуционарну улогу зато што су данашњем свету као и свету у коме је он живео потребни такви визионари, такви револуционари који хоће више него што се може постићи – да се тај свет, учмао какав јесте, неправедан какав јесте, мења“, уверен је овај публициста.

Лалић подсећа да је Че једна од две заставе кубанске револуције у којој је учествовао са Фиделом Кастром. Када је та револуција завршена и када је његова мисија завршена на Куби он је покушао да уради нешто слично у Африци, у Конгу. Тамо није успео, али није могао да се смири, мада је то покушао да му сугерише његов пријатељ и саборац Фидел Кастро. Није успео да га задржи на Куби и Че је отишао у Боливију. Веровао је да може да запали револуцију у Латинској Америци, континенту који је, како истиче Лалић, бар два века пошто су тамо створене независне државе трпео систем експлоатације и доминације САД.

„Тамо је положио свој живот, тим идејама. Он је сам рекао у опроштајном писму – многи ће рећи и написати да сам ја авантуриста на основу тога што сам радио. Па можда и јесам, али авантуриста који хоће да мења свет и који не жели ништа од тога за себе, него за друге“, каже наш саговорник.

За ту идеју, за тај револуционарни авантуризам Че Геваре људи широм света, посебно младе генерације, ухватили су се као за нешто што даје наду, да се у неправедном свету ваља борити да би се нешто променило па макар се доживљавали и порази какав је доживео и Че. Зато је његов лик, његова чувена фотографија са беретком постала нека врста иконе на свим митинзима, свим протестима широм света.

Свет без лидера

Лалић каже да су хроничари забележили да после лика Исуса Христа и Монализе, ничији више као Чеов, у толиком тиражу и толиком броју није крстарио и данас крстари свуда по свету.

По његовом мишљењу, свету у коме живимо апсолутно је потребан неки нови Че Гевара, али и додаје да тешко човек може да буде оптимиста.

„Када данас погледате прошло столеће, колико је значајних људи било на планети и покушавало да човечанству пружи неку шансу за мир и благостање. Данас је криза лидера у свету. Данас се ништа озбиљно не може очекивати од лидера какав је Бајден, па и Макрон, да не говоримо о Шолцу и многим другим у Европи. Такође нема некаквих прогресивних покрета који би мењали овај свет, који би се борили за некакву идеју“, песимистичан је Лалић.

Че Гевара је у том погледу једна ретка личност и у овом тренутку је, сматра он, немогуће да се негде појави неко сличан и покрене масе.

Цео ход човечанства базира се, како каже, на два стуба, на две ноге – да људи живе боље и да буду слободнији. Само те две полуге су гурале човечанство напред, а испоставило се да су на испиту по том питању пали и комунизам и либерални капитализам, чији је врховни интерес профит малог броја људи.

Легенда живи

Време садашње, како каже, не ради за Че Гевару, али он је и даље једна дивна, револуционарна застава коју ће млади људи и даље истицати.

Мало место у коме је Че погубљен, које је тада имало око 200 становника, данас се, каже он, претворило у Меку револуционара Чеа где долазе људи из разних делова света, од Јапана, преко Европе, до Северне Америке. Домаћи Индиоси им ту у теглицама продају земљу на коју је, како кажу, капала крв Че Геваре.

И људи купују, сликају се, праве се филмови о Гевари, пишу се књиге. Легенда још живи, јер се људи у нади хватају за легенде, као што су то увек чинили, ма колико то било нереално, закључује Лалић за Спутњик.