Једно од главних савремених питања је како ће светска плутократија зауздати растуће незадовољне пролетерске масе, наводи познати аналитичар Пепе Ескобар, који коментатише последњи састанак тајне Билдеберг групе, једне од ковача Новог светског поретка.
И овај годишњи састанак Билдерберг групе је мирно прошао од 9. до 16. јуна иза строго затворених врата Хотела Тахенбергпалас Кемпински у Дрездену – а његовој тајности је добро дошао изненадни терористички напад у Хјустону, САД.
Али, на састанцима ове групе заиста је важно је оно што се говори у затвореном уском кругу одабраних господара и изасланика, а не разговори на састанцима по комитетима, којима присуствују и позвани гости (у које се убрајају и новинари из Економиста, Блумберга, Фајненшнел тајмса или Вол стрит џурнала.
Састанци Билдерберг групе су као ултра-елитистичка верзија Давоса, налик састанцима Трилатералне комисије. Њих прати изузетно строго правило: ако сте учесник, можете користити сваку информацију коју добијете од својих колега, све док не откривате свој извор.
Дакле, о чему су то причали 150 изабраних, које Зигмунт Бајман, дефинише као крем трансатлантских модерних елита – две трећине из Западне Европе, а остатак из Северне Америке. Предвидиво, о чему би разговарали Министри финансија и директори мега-корпорација: о очувању онога што Имануел Валерстајн описује као «светски систем», или турбо-финансијски капитализам; и о неопходности да се нешто промени да се ништа значајно не би променило.
Као ми је једна кртица(европски дипломата) рекла, овогодишње кључне теме су биле како да се свим средствима зауставе Доналд Трамп у САД и Брегзит у Великој Британији, и како да се, не бирајући средства, европско јавно мнење убеди да прихвати споразум о Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству (ТТИП).
Али, разговарало се и другим стварима важним за глобализам и дневни ред Новог светског поретка, као што је стварање виртуелног онлајн пасоша – односно интернет идентификационог броја – без којих нико на интернету не би могао ништа да каже нити купи. Оправдање за то је промоција “сајбербезбедности”, а није изненађујуће што је та идеја потекла од орвеловске Европске комисије (ЕК).
Плутократија против прекаријата
Од оснивачког састанка у Хотелу Билдербег у Остербеку у Холандији 1954. године, пређен је трновит пут. Да, Билдерберг ствара Нови светски поредак колико и Трилатерална комисија. Званично се објашњава да се на тим састанцима говори о “мегатрендовима” и “великим” глобалним питањима. Али, поента је закључити како ће и у коју сврху ће ова политичко-економска Валхала спровести ставке свог дневног реда – од напретка у развоју вештачке интелигенције до нових граница у сајбербезбености.
Али, не ради се само о договорима. Кључна тема ове године је била и прекаријат – односно, оне, како их је дефинисао британски економиста Гај Стендинг “отуђене, забринуте и огорчене” масе, које се плаше губитка посла и западања у још беднији живот.
Ради се о људима са вечитим уговорима на одређено време, онима са минималним зарадама, онима који раде на црно, страним радницима, онима који немају канцеларију и чији посао нема краја, радницима пред пензијом, људима које систем уништава, самохраним мајкама без подршке, радницима који немају штедњу, и генерацијама за које пензије и пензионисање неће бити ни доступне ни пожељне. Ови људи чине велику већину глобалног урбаног пролетаријата и ниже средње класе, а подржавају Трампа у Америци и десничаре у Европи.
Није чудо што је изабрана елита овим узнемирена. Њена глобалистичка рутина им не да прилику да разумеју искушења прекаријата, једно од главних савремених питања је како ће светска плутократија зауздати растуће пролетерске масе.
Билдерберг је, наравно, традиционално главни ослонац за велике нафтне коирпорације и највеће банке, а не морамо рећи да је њихов званични кандидат у америчким председничким изборима Хилари Клинтон.
Билдерберг сада окупља и прву лигу Силиконске долине. “Мислим да имамо доста проблема у нашем друштву … Морамо наћи начин да разговарамо са људима где није све потпуно транспарентно. Често имате најбоље разговоре у мањим затвореним групама. Ту се могу водити врло искрени разговори и може се боље мислити о будућности “, рекао је један од водежих људи Силиконске долине.
Дакле, то је то. Када говоримо о транспарентности, говоримо о нијансама сиве, и о томе ко ствара нијансе. Што нас доводи до тога да неке ствари које нису јавно расправљане насастанцима Билдерберг групе, утичу на све нас.
Мало атлантичара – али свакако не озбиљни и битни људи су приметили шта се десило са планом извршног директора Морган Чејса Џејмија Дајмона да створи систем за састанке управних одбора и спроведе право корпоративно управљање. Ништа. Идеју је у суштини зауставила “Фиделити”, инвестициони фонд који оперише са 2.2 трилиона долара.
Увек је неопходно имати на уму да фирме Фиделити (генерални директор Ебигејл Џонсон), БлацкРоцк (директор Лари Финк), Цапитал Гроуп (директор: Тим Армор) и Вангуард (директор Бил МекНаб) имају изузетно озбиљне деонице у свим великим банкама које чине амерички ФЕД (Федералне резерве), а да не помињемо у огромним америчким корпорацијама.
Укратко: ова велика четворка контролише амерички ФЕД, као што на, на крају крајева, контролише велике америчке банке и значајне делове западних корпорација. Ово су једни од главних “Господара универзума” – или оно што је Адам Смит, давне 1776. године назвао “господари човечанства”. Транспарентност? Они су чак и мање транспарентни од Билдерберга. Они чак не морају да иду на састанке Билдерберг групе. Они желе да све остане овако.
(Strategic culture foundation, priredio M. Đorđević,Kurir)