Хиљаде миграната из Средње Америке пролазе Мексиком на путу до САД. Мигранти махом долазе из Гватемале, Хондураса и Ел Салвадора, три земље тешко погођене насиљем, организованим криминалом и корупцијом, пише „Индекс“.

Међутим, стручњаци тврде како климатске промене погоршавају проблеме у регији, а понекад их и узрокују. Упозоравају да ће се стање само погоршавати. У наредним деценијама очекују милионе климатских избеглица које ће желети да уђу у САД.

„Раније је киша падала на време“

„Нагласак се ставља на насиље, али то сакрива ширу слику ствари, а то је да људи кажу да се селе јер на неки начин нису сигурни да ће моћи да се прехране“, каже Роберт Албро, истраживач при Центру за латиноамеричке и латинске студије на Америчком универзитету.

„Људи се првенствено селе јер немају шта да једу. То је снажно повезано с климатским променама“, додао је.

Мигранти као разлог свог одласка не наводе климатске промене јер им је тај концепт апстрактан. Међутим, сељаци су и те како свесни промена временских образаца који им уништавају усеве и десеткују приходе.

Жезус Канан, члан једног од три такозвана „мигрантска каравана“ који се у последње време крећу према САД, каже како се одлучио да напусти Хондурас након више губитака усева, што приписује суши и промени временских образаца.

„Ове године није пала киша. Прошле године није пала киша. На мом пољу кукуруза није било усева. Уз све трошкове и улагања, нисмо имали никаквих прихода. Жетве није било“, каже Канан.

Канан је за собом оставио супругу и троје деце, која више не иду у школу јер им родитељи то не могу приуштити. „Пре није било овако. Ово нас тера на одлазак. Пре је киша падала на време“, каже Канан.

„Своју земљу нисам напустио јер сам то желео“

Америчка гранична контрола бележи појачану емиграцију из западног Хондураса, главног произвођача кафе. Многи радници на плантажама кафе селе се јер им њихов посао више не доноси профит.

„Кафа је некада нешто вредела, али већ седам година не постижемо поштену цену“, каже двадесетпетогодишњи Антонио Лара, који је Хондурас напустио са супругом и децом.

„Своју земљу нисам напустио јер сам то желео, него јер сам морао“, каже Лара, који за свој одлазак криви и халапљиве шефове и трговце кафом.

Пољопривредни сектор запошљава трећину радника у Средњој Америци. Тамошњим плантажама кафе од 2012. године хара епидемија лисне рђе, која је према неким проценама захватила 70 посто поседа. Те гљивице су пре убијале хладније температуре ноћу, али ноћи су сада постале топлије.

Пољопривредници беже трбухом за крухом

Истраживање Светског програма за храну УН прошле године је показало како се готово половина миграната из Средње Америке сели због несигурног снабдевања храном. Млади све чешће одлазе због сиромаштва и незапослености.

Време у регији постаје све нестабилније. Летње кише долазе све касније, суша хара већ четири године, а с времена на време прекидају је катастрофалне поплаве. Три милиона људи због тога је на рубу глади.

Пољопривредници се прво селе у урбана подручја, где наилазе на нове проблеме, попут банди. „Такви људи кажу како су се на одлазак из земље одлучили због насиља, али климатске промене томе и те како доприносе“, каже Стефани Лејтерт, стручњак за средњоамеричку миграцију на Универзитету у Тексасу.

Потребан нови глобални оквир

Према подацима Царинске управе и граничне заштите САД, у првих девет месеци ове године ухапшено је више од 50.000 породица из Гватемале док су покушавале да пређу границу према САД, што је двоструко више него прошле године.

Учинак климатских промена тешко је измерити, али Светска банка процењује да ће у наредних 30 година 3,9 милиона миграната напустити Средњу Америку у бегу пред екстремним временским условима.

Тај масовни покрет дестабилисаће полазне земље и представљати огроман изазов за земље одредишта, попут САД. Конвенција Уједињених нација о избеглицама из 1951. године наводи критеријуме за стицање азила, али климатске промене нису на том попису.

Биће још горе

Како се до 2050. године очекује 150 до 300 милиона нових климатских избеглица широм света, биће потребан нови међународни оквир.

Наиме, они који беже пред ратом сада испуњавају услове за статус избеглице, али не и они који беже пред поплавама или сушом, наводи стручњак за међународне односе Мајкл Дyл са Универзитета Колумбија.

Дyл припада групи академика која се залажу за састављање нове повеље. Нагласак желе да ставе на потребе исељеника, а не на разлоге њиховог одласка. Међутим, такве измене не очекују се у догледно време због сложености њиховог доношења и националистичких влада које су на власти у САД и другим државама.

„Председник САД користи се политичким питањем каравана миграната као начином да га поновно изаберу“, каже Дyл.

„Нисмо у позицији у којој можемо да доносимо реформе“, додаје на крају.