Би-Би-Си: Шта може да се очекује од Кремља у 2016?
Фото: Спутњик
Дугорочни циљеви руског председника Владимира Путина по питању спољне политике у 2016. години се неће мењати и он ће наставити да трага за новим савезницима међу популистичким политичарима у Европи, навео је Би-Би-Си у опширној анализи шта може да се очекује од Кремља у овој години.
Увод у изборе 2017. у Француској и Немачкој ће бити пажљиво праћен у Москви, посебно ако буде изгледало да Никола Саркози може да се врати у Јелисејску палату.
Потенцијални „Брегзит“ – иступање Велике Британије из ЕУ, биће виђен у Москви као још једно могуће слабљење европског пројекта, које би Русији могло да отвори нове могућности, наводи Би-Би-Си.
Путин би, такође, могао да се нада и да Доналд Трамп постане председник САД и уђе у Белу кућу.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров ће наставити да врши притисак за изналажње политичког решења за кризу у Украјини, кроз процес из Минска, и кризе у Сирији, кроз оно што Москва сада назива Бечким процесом. Али, предвиђања око тога нису баш најбоља, наводи се у анализи Би-Би-Си.
У Украјини траје крхки прекид ватре, а последњих недеља је обновљена размена ватре дуж линије фронта.
Москва тврди да неће испунити главни услов споразума из Минска – враћање контроле границе Украјини – док се статус и аутономија окрњене државице у Донбасу (источној области Украјине) не обезбеди на њено задовољство, што не делује баш могуће.
Санкције западних земаља су сада продужене до јула. Таква нелагодна статус кво ситуација би могла источну Украјину да претвори у још један „постсовјетски замрзнути конфликт“, који би могао да траје деценијама.
Што се тиче Сирије, у јануару би требало да се покрене трећи мировни процес под окриљем УН, пошто су претходне две пропале.
„И иако је председнику Путину очајнички потребан мировни споразум да би могао себе војно да извуче из Сирије, засад није јасно колико се руски утицај проширио“, наводи Би-Би-Си.
Ипак, најважнија ствар за Русију ове године могла би да буду домаће теме, а економска ситуација позива на отрежњење, пише Би-Би-Си.
Путин тврди да је најгори део економске кризе окончан и указује на рекорде у жетви и производњи млечних производа млека као на доказ да Русија већ извлачи добробит од „проналажење замене увозној роби“, што је последица западних санкција.
Али, у другим областима привреде ситуација је суморна. Цене сирове нафте пале су за две трећине у односу на 2014, а рубља је потонула са њима.
Буџет за ову годину заснован је на пројектованој цени барела нафте од 50 долара, што би могла да буде претерана процена.
Када се на то дода брига Кремља због могућих напада екстремиста Исламске државе на руској територији, делује као неизбежно да ће 2016. више него икада бити година „тврђаве Русије“, закључује Би-Би-Си.
Под претњом економског пада и потенцијалних напада џихадиста, Путин би могао да се нађе под притиском.
То би могао да буде аргумент за њега да покуша да оконча сукоб са Западом, да укине санкције и пронађе начин за окончање рата у Сирији, додаје се у анализи.
