Ово је прилично лоша вест за све. Крајем 2020. године Безос је добио огромну и готово реалну власт над стотинама милиона Американаца који су због пандемије били упућени на куповину преко Амазона. Остварио је рекордни приход од локдауна. У новембру је, између осталог захваљујући залагању његових колега из Бигтеха али и његовом, Џо Бајден изабран за председника Америке. Сада постоји страх да ће олигарх желети да прошири своју моћ и на друге земље, иако Американци којима је руководио не делују баш превише срећно.

Безос напушта управу „Амазона“

Безос је, наиме, у писму упућеном сарадницима прошле недеље, како је објављено на сајту пред службе Амазона, обавестио да планира да напусти положај генералног директора компаније којом је годинама успешно руководио. „Имам задовољство да вас известим да ћу у трећем кварталу прећи на дужност извршног председника савета директора Амазона, а генерални директор постаће Енди Џеси“ (руководилац веб службе Амазона), написао је Безос.

Популарна верзија Безосовог успеха се своди на то да је он комерцијални геније. Слободно предузетништво, Атлас је раширио рамена, и све у том духу.

У суштини, сва достигнућа творца Амазона су последица рупа у пореским и радним законима. Односно, чињеница је да се држава очигледно дистанцирала од мониторинга активности олигарха, препуштајући своје грађане његовој вољи.

Још за време деведесетих, тек што је смислио своју онлајн књижару, Џеф Безос је енергично почео да тражи начине како да избегне плаћање пореза. У почетку је хтео да региструје свој бизнис у резервату америчких староседелаца, Индијанаца, али државне власти Калифорније то нису дозволиле. Због тога је отворио седиште у Сијетлу, у Вашингтону. У поређењу са Калифорнијом, ово је много мање насељена америчка држава. Порезници би рачунали само продаје Амазона у Вашингтону. Остале продаје широм света, заобилазиле су америчку пореску управу.

Али споразум са војводством Луксембург 2003. године се показао још успешнијим. Боб Комфорт, који је био на челу пореског одсека у Амазону, касније је подсетио да је позив стигао лично од премијера земље Жан Клода Јункера: „Ако буде било каквих проблема… слободно се јавите. Покушаћу да помогнем.“

Под вођством Јункера, Луксембург је склопио уговоре о повлашћеном опорезивању са стотинама највећих корпорација из целог света, поставши тиме офшор у центру Европе. Сви ови уговори су били тајни. Од 2003. године продаје Амазона су непрекидно расле, а компанија скоро и да није плаћала порез у Европи.

Доналд Трамп је покушао некако да наговори Безоса да плаћа порез у Сједињеним Државама, али ни од тога није било ништа. Није помогло чак ни смањење стопе пореза на добит предузећа на 21 одсто. Само 2018. године Амазон је остварио приход од 11,2 милијарде долара. Али уместо да плати државни порез за то, компанија је захтевала повраћај средстава из државне касе у износу од 129 милиона долара.

Тестирање издржљивости радника Амазона

Паралелно са тим, творац Амазона је спровео праву револуција тржишта рада. Изгледало је као да експериментише са комбинацијом бедних зарада и застрашујућих услова производње, тестирајући издржљивост савремене радне снаге.

Дванаесточасовне радне смене са толико кратким паузама да трчећи морате до тоалета, норма паковања од 700 пакета на сат, константни видео надзор, запослени немају социјалне програме, билтене, без повластица за труднице, без плаћених годишњих одмора — овако изгледа рад запослених на складиштима Амазона.

Истовремено, један од најбогатијих људи на свету плаћа стотинама хиљада својих запослених тако малу плату (на пример, у Британији минимална зарада износи скоро девет фунти на сат) да су присиљени да користе купоне за бесплатну храну и да живе у аутомобилу или шатору.

Пандемија коронавируса је подстакла појаву нових експеримената над запосленима. Активисти за људска права из невладине организације „Институт отворених тржишта“ навели су у свом извештају да у складиштима Амазона вештачка интелигенција непрестано надгледа раднике, даје им задатке, повећава ионако незамисливи темпо рада: на пример, „1800 скенираних пакета на сат“. Она кажњава и даје отказе. Компанија је недавно патентирала посебне електронске наруквице за запослене који ће се побринути да радници не праве микро паузе и да држе руке строго изнад транспортне траке.

Живот запослених у компанији је организован у стилу „сврсисходног дарвинизма“. То подразумева готово нестандардни радни дан, на мејлове надређених треба да се одговара одмах, чак и касно ноћу. Стално међусобно шпијунирање и масовно извештавање. Атмосфера у духу секте, где свако одступање од правила повлачи жестоке прогоне, казне и отказе. И потпуна тајност — само неколико топ менаџера од великог поверења има право да комуницира са новинарима.

 „Скоро сви са којима сам тамо радио повремено су плакали за својим столом“, пожалио се бивши запослени Амозона новинарима „Њујорк тајмса“.

Безос се намерно борио против било каквих покушаја запослених да се некако организују и посебно је плаћао шпијуне који је требало да прате потенцијалне бунтовнике у тиму, тако да не би помислили да оформе синдикат. Генерално, његова компанија је нешто између секте и класичног дућана, што је типичније за земље трећег света.

Лобиста локдауна

Занимљиво је да, без плаћања пореза у Сједињеним Државама, не марећи за своје раднике Американце, творац Амазона у потпуности користи државну структуру. Америчка поштанска служба врши испоруке за његову компанију. На неки неразумљив начин, што се више Безос богати, то америчка пошта више има губитака. Губици се, наравно, надокнађују из државног буџета.

У 2019. години капитализација Амазона се приближила трилиону. Многи аналитичари су то видели као финансијски балон који прети неизбежним колапсом. Међутим, тада се, на неко чудо, догодила пандемија коронавируса. „Вашингтон пост“ Безоса је постао главни лобиста локдауна. Американци су били закључани код куће и тиме принуђени да све купују онлајн. Безос је зарадио десетине милијарди долара, капитализација његове компаније је порасла на 1,8 трилиона.

Али традиционалне продавнице малопродаје нису преживеле локдаун. Само у САД су банкротирали познати ланци и безброј приватних продавница. Стотине хиљада продаваца је остало без посла. Приватни бизнисмени су банкротирали. Министар финансија Стив Мнучин је био принуђен да призна да је Амазон „практично уништио малопродају у Сједињеним Државама“. Сада се исти процес активно одвија у Европи, где се куповина путем интернета активно намеће потрошачима.

На давоском новоговору ово се назива „деструктивни утицај интернет платформи на традиционални бизнис“ и представља се као достигнуће наше епохе. Али „деструктивни“ значи „реметилачки“.

Подршка демократама

Попут осталих лидера америчког Бигтеха, Безос је активно подржавао Демократску странку. Његове новине су из све снаге спутавале Доналда Трампа и промовисале Џоа Бајдена. Већ у јануару ове године Амазон је искључио са својих сервера друштвену мрежу Парлер, на којој су комуницирали „трамписти“, чиме је око десет милиона људи избацио са интернета.

За ово компаније добија стотине владиних захтева. Њене сервере и хостинг користе америчке државне структуре и агенције, укључујући и Пентагон. Ако Безос буде хтео, у било ком тренутку их може искључити баш као и мрежу Парлер која му се није свиђала.

Безос толико блиско сарађује са Демократском странком, која је дошла на власт, да више није јасно ко коме командује: политичари олигарсима или олигарси властима САД-а.