Епидемија коронавируса покосила je већ 685.780 људи широм света, а 19 милона је заражено овим вирусом. Нова вакцина као спас против ове пошасти, претворила се у циљ бесомучне трке моћних држава као да им та „победа“ обезбеђује и врх у глобалној политици.
Светски епидемиолози већ упозоравају да такав приступ великих сила може да отежа борбу против болести, а са тим се слаже и саговорник Спутњика Јован Ковачић, члан Извршног комитета Трилатералне Комисије. Он не мисли да ће онај ко први избаци вакцину бити „предводник новог светског поретка“ или да ће освојити политичку надмоћ у било ком смислу на дужи период.
„Ако Кинези или Руси први изађу са вакцинама, то ће бити политички опортуно итекако за те земље, а наићи ће на огроман отпор њихових ривала на глобалној сцени. Уколико, пак, Москва или Пекинг избаце вакцину месец дана после, на пример Енглеза или Американаца, па је нама дају, могла би да избије „фрка“. По принципу, што узимате од Руса, а не од нас,“ наводи наш саговорник.
Ковачић, каже да дуго ништа овако није померило човечанство из осе као што је ова болест, а размишљање које се може видети у светским медијима, да онај ко буде имао вакцину може да стави свет под контролу, показатељ је до које границе је глобална политика спремна да иде због премоћи и економске добити.
„Вакцина ће свакако да донесе одређену добит, економску и политичку као крајњу консеквенцу. Државе ће се отимати од кога ће да купе, произвођачи кога ће ангажују за производњу… Биће озбиљна утакмица, и неко ће изаћи као победник, а неко као увређени губитник. Али, и то ће да прође за годину или две,“ објашњава Ковачић.
Гледано кроз наочаре економије неко ће дебело да заради на вакцини, каже он, јер се капитализам брзо адаптира на нове потребе тржишта.
„Фармацеутска индустрија ће најстрашније да профитира. Врло брзо ће доћи до сарадње између фармацеута, независно у којим су земљама, јер ће се договарати око цене тако да ниједна вакцина не буде много јефтинија у односу на друге,“ уверен је он.
С обзиром да економија и политика иду руку под руку Ковачић не сумња да ће се паралелно одвијати и политички рат око вакцина.
„Биће интересантно, на пример, ако Енглези први избаце вакцину да ли ће је прво продати Американцима, што им Европа не би заборавила. Или, ако се појави руска вакцина прва, да ли ће бити одбачена од Запада јер су према Русији уведене санкције. На жалост, верујем да ће то Американци очекивати из политичких разлога што је ужас!“ каже саговорник Спутњика.
Тренутно је 21 вакцина у фази клиничког испитивања и све земље настоје да се обезбеде. Мање и сиромашније државе углавном покушавају да осигурају набавке преко заједничких међународних шема као што је ЦОВАX, коју води СЗО и Коалиција за спремност на епидемије (ЦЕПИ).
До сада је овом пројекту приступило 90 сиромашних држава, а 75 богатих је изразило намеру да га финансира. Међутим, САД, Кина и Русија нису показивали интересовање за ову шему.
У међувремену, ове земље, затим ЕУ и Индија, настоје да самостално развију вакцину или склопе споразуме са фармацеутским компанијама како би обезбедиле неопходне залихе за сопствене потребе чиме се, по мишљењу стручњака, занемарују глобални интереси. Тестирање пет вакцина у Кини и четири у САД, попримило је, како пише „Вашингтон пост“, политичку димензију која подсећа на надметање за технолошку доминацију током Хладног рата, укључујући и „тренутак Спутњика“, када је након лансирања совјетског сателита 1957. започела бесомучна трка две суперсиле за супремацију у свемиру.