Басурин: Опкољавамо 90.000 до 100.000 украјинских војника

ДРУГИ човек у војном врху Доњецке Републике – Едуард Басурин – најавио је интензивно опкољавање највеће групације Оружаних снага Украјине која броји до 100 хиљада људи.

То су снаге са којима кијевски режим улази у донбаску „битку битака“.

Басурин је додатно прецизирао: „То су борбено најспремније јединице Украјине. Те јединице ће, ако се не предају, бити потпуно  уништене. Украјина смишљено своју војску уводи у погибију… Што се нас тиче, са уништењем те групације – питање демилитаризације Украјине биће 90 одсто решено“.

Према његовим речима, фронт „битке битака“ биће дугачак (са севера на југ) око 200 километара. Растегнуће се од Славјанска и Лисичанска до Угљедара у Запорошкој области.

У Кијеву се – иако им не иде ни на једном делу фронта – још уздају у западну војну помоћ.    Охрабрени су саопштењем Пентагона да западно наорањее у Украјину стиже са 8-10 војних транспортних авиона дневно и камионским конвојима.

Охрабрени су и тиме што је у Лавов стигла група француских војних стручњака и жандарма са задатком да истраже „руске ратне злочине“. У Москви тврде: да исфабрикују оптужбе против Оружаних снага Русије.

Међутим, за америчке марионете у Кијеву проблеми и црни дани тек долазе.

Украјински маринци из 36. засебне бригаде предали су се у Мариупољу. Њих 160.

Претходно су покушали – опкољени унутар металуршког комбината „Азовстаљ“ –  да се пробију на север. Са 30 оклопних возила и друге војне технике, али су заустављени артиљеријском ватром, па је део већи изгинуо, а остатак се разбежао.

Није им помогло ни што су на тим возилима били исписали Z и V, слова која су заштитни знак руских снага.

Пре предаје су маринци из 36. бригаде објавили „опроштајно писмо“ у којем су оптужили војни врх да их је оставио без подршке.

Написали су (пола на украјинском, а пола на руском) и ово:

„Бранили смо Мариупољ 47 дана. Бомбардовани смо из авиона, гађани артиљеријом, из тенкова и другог наоружања. Само једном смо добили 50 граната од 122 мм, 20 мина и нешто добијено са Запада… Без муниције се не може ратовати, па нас је  непријатељ постепено сатерао у Азовстаљ. Опколио нас је и држни нас стално под ватром, а сада покушава да нас уништи.

Више од месец дана смо се борили без допуне муниције, без хране, без воде, готово лапћући из локава и умирали у групама. Рањеници чини безмало половину бригаде. Изгинула нам је сва пешадија, па су пушке у руке узели и артиљерци, ПВО-нишанџије, чак и возачи, кувари и чланови оркестра.

Са нама више нико не жели да комуницира, јер смо отписани.

Пошто више немамо муниције, чека нас борбу прса у прса. Даља за неке смрт, а за неке заробљеништво“.

Украјинци су се предали и у Харковској области. Фактички без борбе и са потпуно новим тенковима.

Чим су се суочили са надирућим Русима, одмах  су топовске цеви тенкова подигли увис. У знак предаје.

За Укре је осетан губитак и то што су руске снаге ликвидирале једног од вођа украјинског добровољачког корпуса Десни сектор Тараса Бобанича који је лично наређивао гранатирање стабених четврти Доњецка и Луганска.