Барјак изнад Рајхстага: Дан када се завијорила Застава победе у Берлину

Пре 78 година, на данашњи дан, совјетске трупе су заузеле Рајхстаг и поставиле Заставу победе на ту зграду. Борбе су се тада водиле на берлинским улицама, есесовци су се очајнички опирали, али корак по корак, совјетске трупе су се приближавале Рајхстагу. Данас се много спори око тога ко је и када заправо поставио заставу на куполу, али нико не сумња у значај овог догађаја.

Према једној верзији, то су у ноћи између 30. априла и 1. маја 1945. урадили војници Црвене армије Алексеј Шелест, Михаил Јегоров и Мелитон Кантарија. Било је неколико покушаја да се застава подигне, али је овај барјак остао поносно да се вијори чак и након што су Немци покушали да га оборе артиљеријском ватром.

Идеја да се припреме црвене заставе за подизање над Рајхстагом донета је 9. априла 1945. на састанку начелника политичких одељења свих армија првог Белоруског фронта. Задатак су преузели представници треће ударне армије, који су од немачке црвене тканине направили девет јуришних застава по узору на државну заставу СССР.

Уметник Василиј Бунтов је нанео звезду, срп и чекић помоћу шаблона и ручно. Међу свим тим заставама, било је платно број 5, пребачено у 150. стрељачку дивизију Идричко-берлинског реда Кутузова под командом генерала Василија Шатилова. Управо је ова застава била предодређена да постане Застава победе.

Стаљин наредио да се застава истакне на Рајхстагу

Борбе у Берлину буквално су се водиле за сваку зграду. Напад на полицијску управу трајао је више од једног дана. Коначно, 29. априла, до 15 часова, војници Црвене армије су у потпуности заузели установу и затвор, поразивши гарнизон од 2.000 војника и подигавши Црвену заставу изнад главног улаза.

Истовремено, заузимање Рајхстага, који је у СССР-у проглашен главним симболом нацистичке Немачке, било је од посебне важности. Није случајно што је фотографија подизања знамења победе на згради немачког парламента ушла у светску историју као безусловни тријумф совјетских трупа над нацизмом.

Управо је на Рајхстаг указао Јосиф Стаљин у одговору на апел команданта првог Белоруског фронта Георгија Жукова о томе на ком објекту у Берлину је било потребно поставити Заставу победе.

Напад на зграду парламента почели су 30. априла, а борбу су предводили пуковник Алексеј Негода и генерал Шатилов. Први покушај, учињен ујутру, одбијен је ватром противника, док је други напад извела Црвена армија у 13.30 после снажне артиљеријске припреме.

Свесавезни радио је 30. априла 1945, који је емитован и у иностранству, објавио неистиниту поруку да је у 14:25 Барјак победе подигнут над Рајхстагом.

Основа за то су били извештаји команданата јединица које су упале у Рајхстаг. У ствари, до тог времена, совјетске трупе још нису у потпуности заузеле зграду, само су одвојене групе могле да продру унутра. Ова порука је била разлог да се дуго времена у литератури искривљује историја подизања Заставе победе.

„Застава над Рајхстагом“

Тек трећи напад на Рајхстаг био је успешан. Борбе у згради настављене су до касно увече 30. априла. Са сигурношћу може се рећи да је отприлике у исто време постављено неколико црвених застава у различитим деловима зграде.

Оно што је ушло у националну и светску историју, је да су Алексеј Береста, Мелитон Кантарије и Михаил Јегоров подигли јуришну заставу 150. дивизије 30. априла 1945. године у 22.40 по берлинском времену, када је већ 1. мај стигао у Москву. Само ову заставу немачка артиљерија није могла уништити ноћним гранатирањем. Увече, следећег дана пренета је на куполу Рајхстага.

Командант 150. дивизије, генерал Шатилов, у књизи „Застава над Рајхстагом“ објављеној 1975. године, наводи да се време подизања заставе померило на вече.

„Опет је тутњава необичне снаге потресла све унаоколо. Проговорило је више од стотину пушака дивизије и корпуса. После десет минута артиљеријске припреме, пешадија је јурнула ка главном улазу у Рајхстаг. Генерал Неустројев – у то време је већ био на Кенигплацу близу канала, повео је цео преживели батаљон у јуриш. У међувремену, Јегоров и Кантарија, под окриљем мале групе Береста, почели су да се пењу“, пише генерал.

Ево крова, наставио је Шатилов, ишли су дуж њега до огромног јахача, док су се испод њих простирале куће обавијене задимљеним сумраком, а свуда около су се видели бљескови експлозија.

„Где ставити заставу? Близу статуе? Не, не одговара. Уосталом, речено је – на куполи. Тада су се борци попели дуж ретких ребара оквира, који је био изложен испод разбијеног стакла. Кретање је било тешко и страшно. Пењали су се полако, један за другим, хватајући се за гвожђе смртним стиском. Коначно стигао до горње платформе. Причврстили су транспарент за металну пречку каишем – и доле на исти начин. Повратак је био још тежи и дужи“, навео је руски генерал.

Према неким изворима, заставу је поставио Иван Лисенко, учесник свих тих догађаја, са којим су стручњаци разговарали, који је рекао да је „барјак смотао и сакрио испод руке 19-годишњег војника Григорија Булатова, који је и поставио заставу на Рајхстаг 30. априла у 14:25.

Историјски спорови о једном од највећих догађаја у светској историји водили су се и у време совјетске цензуре. Сада се појавило много материјала, књига и студија које потврђују или оповргавају подвиг руске војске.

„Колико је тешка ова прича? Људи површно почну ово да раде и траже ко је ипак био први… Видим у овоме некакву борбу за надмоћ. Али ово није спорт, ово је заједнички допринос Великој победи“, рекао је историчар Дмитри Поштаренко, руководилац радионице за израду панораме „Битка за Берлин. Подвиг барјактара“.

Да историја није тако једнозначна и да захтева озбиљније проучавање, јасно је рекао руски председник Владимир Путин, који је предложио да се панорама из „Ленекспа“ премести у Музеј Великог отаџбинског рата на Поклоној брду. Овај догађај се може сматрати првим признањем чињенице да се званична верзија може допунити.

Према Поштаренку, данас је тешко са сигурношћу утврдити ко је први подигао црвену заставу на Рајхстаг, али да то и није потребно.

„Важно је сачувати сећање на све војнике који су јуришали на Рајхстаг“, закључио је.