АВГАНИСТАНСКА ПРИНЦЕЗА: Нико не зна шта су се договорили САД и талибани

Да су западне снаге хтеле, ослободиле би Авганистан за седам дана, изјавила је за Спутњик авганистанска принцеза Сораја Малек, унука краља Амануле Кана, великог модернизатора земље који је свргнут 1929. године током револуције, и краљице Сораје – једне од сто најутицајнијих жена 20. века.

Како се осећате због дешавања у Вашој земљи у овако тешком тренутку?

– Осећам огромну бол, јер авганистански народ већ 42 године преживљава страна мешања, окупацију и разарања.

Последњи војници НАТО-а напустили су Авганистан. Муњевито повлачење снага НАТО-а многи су критиковали. Шта Ви мислите о томе?

– Нико не зна до каквог су споразума дошли Сједињене Америчке Државе и покрет „Талибан“ (организација забрањена у Русији) у Дохи. Све је било веома чудно: и то како су талибани заузели градове, а посебно Кабул. Ушли су са мотоциклима и камионетима, а да нису наишли на отпор авганистанске војске. Све то је веома чудно.

За 20 година најмоћнија војска на свету и војници из још 41 државе нису успели да протерају терористе, како су донедавно називали талибане, и бар мало помогну у обнављању земље. То нам говори да је некоме било потребно да се рат настави. Да су западне снаге хтеле, ослободиле би Авганистан за седмицу.

Шта мислите о обећањима талибана? Да ли верујете да се након њиховог доласка на власт живот у земљи заиста може побољшати?

– Ако су се талибани заиста променили, зашто онда људи беже из Авганистана. Народ је ван себе, Авганистанци напуштају земљу чак и пешке. То се дешава управо сада.

Ја сам сигурна да ће се рат наставити. И поново ће почети да се окрећу исламу, како би, ослањајући се на ислам, „борили против његових непријатеља“, као што је и пре био случај. Мислим да су то до сад сви схватили.

За 20 година 80 одсто новца уложеног у земљу вратило се у џепове Запада. Остало је отишло на војне трошкове, а за цивилно друштво је остало веома мало. Нису изграђена никаква структурна предузећа. Уместо тога, направљени су само путеви.

Ви се дуго година бавите проблемима права жена у Авганистану. Недавно је постао виралан снимак који је писац Халед Хосеини објавио на Твитеру. На њему авганистанска девојка кроз сузе изражава сву своју бол и страх пред будућношћу које је чека… Према Вашем мишљењу, да ли је очај те девојке одраз свега онога што осећа становништво у Авганистану након повратка талибана, а посебно жене, које су постигле значајан напредак у друштву и које су активно учествовале у многим сферама друштвеног живота?

– Хиџаб је и даље обавезан за жене у земљи. И то је било одређено ограничење, иако су на почетку америчке окупације говорили о ослобађању жена. Наравно, нешто је учињено, али увек је предузимано веома мало, јер није било праве жеље да се нешто промени. То је једноставно била пропаганда. Стога бих то с опрезом окарактерисала као „велики напредак“.

Шта би међународна заједница требало да уради?

– У Авганистану је требало постићи помирење страна, али то није учињено. Сада ми је тешко рећи шта би требало чинити…

Како видите блиску будућност Авганистана?

– Рат ће се наставити. Не бих волела да се војни сукоби пребаце и на територију Ирана.