АТИНА: Грчки митрополит је изразио негодовање због езана у Светој Софији

Своје негодовање поводом езана (позива мујезина на муслиманску молитву), који је недавно обављен у храму Свете Софије у Константинопољу изразио је Серески и Нигритски митрополит Теологије. Ово је јерарх Јеладске Православне Цркве изјавио у интервјуу за локални телевизијски канал «ΤΗΛΕ Επιλογές», на који се позива грчка информативна агенција «Ромфеа».

«То нас веома забрињава, да се изразим на најблажи могући начин,» – рекао је митрополит.

Јерарх је подсетио да је храм Свете Софије музеј из времена Кемала Ататурка и да овај инцидент представља «наставак догађаја који се дешавају већ неколико година и који показују јасну оријентацију суседне земље». Митрополит Теологије је истакао да су још два изузетно важна хришћанска споменика – храмови Свете Софије у Трабзону (византијски Трапезунд) и Никеји (област Витинија) по одлуци владе из Анкаре недавно претворени у џамије, преноси Седмица.ru.

«Наша земља је увек желела да има коректне добросуседске односе са свим државама, често притом заборављајући да је пострадала од суседних земаља,» – рекао је Серески митрополит. Морамо знати своју историју, треба да опраштамо, али не смемо да заборављамо,» – констатовао је грчки архијереј.

Митропоит је такође рекао да би желео да грчка влада буде захтевнија и да се не плаши да подигне свој глас кад је то потребно.

«Грчка је велика земља и због њеног доприноса култури целог човечанства цело човечанство треба да поштује Грчку,» – изјавио је Серески митрополит.

Позив мујезина на молитву зачуо се у храму Свете Софије у Константинопољу 1. јула 2016. године. То се десило први пут у последњих 85 година, у току којих је некадашњи храм радио као музеј, преноси турски лист «Нurriyet daily news».

Позив на исламску молитву већ је обављан с минарета Аја Софије у току протекле четири године, мујезин је увек објављивао свој позив из специјалне молитвене просторије која се налази на територији музеја, али не из самог здања некадашњег византијског храма који је саграђен у VI веку.

Куполна базилика саграђена је као православни храм у време византијског цара Јустинијана I 537 године. Храм је претворен у џамију кад је турски султан Мехмет II Фатих 1453. године освојио Константинопољ.

У току последњих година више пута су упућени захтеви за враћање храма Свете Софије муслиманској заједници и за то да се поново користи као џамија. У току прошлог месеца грчка влада је већ изражавала протест против читања Курана у Аја Софији поводом светог исламског месеца Рамазана. Ову критику је турско министарство иностраих послова назвало «недопустивом».

Са руског Марина Тодић

Тагови: Константинопољ, Света Софија