Никада се нећу предати, била је једна од првих порука коју је бивши амерички председник Доналд Трамп упутио јавности након што је на предизборном скупу у Батлеру, Пенсилванија на њега извршен атентат.
Медији су пренели да је током пуцњаве убијена и једна особа из публике, као и нападач којег је ФБИ идентификовао као двадесетогодишњег Томаса Метјуа Крукса, док су припадници Тајне службе евакуисали са бине рањеног Трампа који је крвавог лица напустио скуп.
Шта је кумовало првом покушају убиства америчког председника или председничког кандидата од напада на Роналда Регана 1981?
Многе званичне и незваничне оцене указују на велику поларизацију у америчком друштву, а и пре овог догађаја могле су се чути оцене да је Америка на ивици грађанског рата. Уз то, Трамп је већ дуже време мета медијске сатанизације, на шта је у својој објави на друштвеној мрежи Икс указао и његов некадашњи саветник Ричард Гренел који је подсетио да је пре само неколико дана часопис „Њу рипаблик“ представио Трампа као Хитлера на својој насловници пишући да он испуњава 9 од 17 ставки које дефинишу фашизам.
Огласио се и премијер Словачке Роберт Фицо, који је и сам рањен у атентату у мају ове године, а који је навео да су Трампови противници хушкали друштво све док неко није узео оружје у руке. Додајући да је то прекопиран случај онога што се догодило у Словачкој.
Поларизација која није виђена вероватно од грађанског рата траје, уствари, од 2016. и појаве Трампа као председничког кандидата, указује за РТ Балкан политиколог Александар Павић.
„Бајден је долио уље на ватру. Он је недавно током кампање рекао да је главна егзистенцијална претња Америци Доналд Трамп. Практично га је промовисао у државног непријатеља број један“, каже Павић.
Он каже да се у потпуности слаже са оценама да је Америка на ивици грађанског рата и напомиње да је и Холивуд дао свој допринос филмом „Грађански рат“ који је пуштен у априлу ове године.
„Одавно знамо да Холивуд најављује догађаје, то је све само није уметност. Неко свесно потпирује атмосферу грађанског рата у Америци и то је та мочвара, америчка дубока држава. Они изазивају ратове широм света, а сада су се окренули за 180 степени и очигледно им је у интересу да изазову унутрашњи сукоб у самој Америци“, указује наш саговорник.
Он подсећа да су се почетком 2021. оперативци Демократске странке отворено хвалили у „Тајму“ како су радили на промени режима у Америци.
„Многи од њих су учествовали у обојеним револуцијама у другим деловима света. А обојене револуције увек подразумевају и вештачку поларизацију друштва које је на мети, а на мети је већ неко време и само америчко друштво“, напомиње Павић.
Медији у САД ту имају кључну улогу, истиче наш саговорник.
„Сви мејнстрим медији су били против Трампа још од 2016. па до данас. Нема тог мејнстрим медија који је био чак и неутралан. Повремено би ‘Волстрит џорнал’ имао нека искакања, али он је изузетак. Све друго је било у служби сатанизације Трампа, уствари, поларизације“, каже Павић.
Говорећи о томе како ће се покушај атентата одразити на Трампову председничку кампању, наш саговорник наводи да он не може да изгуби – ако остане жив.
„Одмах после атентата већ смо добили победнички изборни плакат. Њега су сви већ видели: Трамп са стиснутом песницом, крв на десној страни лица, у позадини плаво небо и америчка застава која се вијори. Морам да кажем, с обзиром да је то систем који је у стању да производи догађаје, да имам мало скепсе о свему томе. То се толико згодно наместило. Јесте да је пуцано на Трампа, али ово како је ово представљено, он не може више да изгуби на иоле регуларан начин ове изборе„, истиче Павић.
Он подсећа да говоримо о систему који до дан-данас није отворио све архиве о убиству Џона Кенедија, као ни оне везане за 11. септембар.
„Имаћемо истрагу коју води тај исти систем, који држи у тајности околности везане за два можда најважнија догађаја у последњих 60-70 година који су задесили Америку. Чак и ако будемо добили неке резултате неких истрага: ко ће у то да верује“, каже Павић.
Поготово што је врло ‘згодно’ испало да је атентатор одмах убијен, додаје он.
„Стога, не видим да смо у могућности више да дођемо до истине, сувише је било лако убити га одмах. Тај део приче нећемо никада сазнати“, закључује Павић.