АТАНАСИЈЕ ЗОИТАКИС, ЗАМЕНИК ГЛАВНОГ УРЕДНИКА ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „СВЕТА ГОРА“: Ово је црни дан у историји Грчке, али ће бити још горе

Усвајање закона о легализацији истополних савеза у Грчкој коментарише заменик главног уредника Издавачке куће «Света гора» и главни уредник сајта AgionOros, стручњак за Грчку Атанасије Зоитакис.

– Атанасије, како је постала могућа легализација истополних «савеза» у земљи као што је православна Грчка, где Црква није одвојена од државе?!

– Било је сасвим логично то очекивати, премда смо се до последњег тренутка надали да се то неће десити. Ради се у томе што су годинама политичари у Грчкој желећи да дођу на власт обећавали једно, а кад би је освојили, чинили су директно супротно. Од оних који су у парламенту гласали за овај закон само је у програму либералне партије «Потами» била наведена заштита права лица «нетрадиционалне сексуалне оријентације». А за ову партију је гласало 4 процента – једва су ушли у парламент. У владајућој партији «СИРИЗА» у за права ових мањина изјашњавали су се поједини функционери, а свој званичан став странка дуго времена није објављивала. Остали ништа слично нису обећали својим бирачима. Тако да се не може рећи да је то била жеља већине грчког народа.

Поновила се иста прича као и с референдумом о европским кредитима: народ је рекао «не», а политичари су рекли «да» – буквално за недељу дана су се отворено супротставили народу.

Владика Амвросије Калавритски је израчунао:1 на отвореном сајту владе Грчке, где је разматран овај закон остављено је преко 5000 коментара, око 70% људи који су изразили своје мишљење било је против овог нацрта закона. И поред тога што се на интернету – то се види и на основу руских форума – активније изјашњавају либерали, антицрквени људи.

Две трећине парламентараца је «за», а две трећине народа је «против». Такав је однос. Истовремено с легализацијом ових «савеза» у Грчкој се циљано задају ударци породицама с више деце. Неколико пута су смањивани помоћ и друга давања.

Увече 22. децембра (односно одмах после гласања) појавила се вест о томе да су повериоци захтевали укидање још 300 облика помоћи породицама с више деце и инвалидима.2

Очигледно је да су у питању усклађене радње: ударац који се задаје породицама с више деце и легализација содомије. Посланик Христос Карајанидис из владајуће странке «СИРИЗА» је на писмо родитеља с више деце који су се супротстављали легализацији истополних савеза цинично рекао: «Баш ме брига за породице с више деце. Мука ми је од њих.»

– Свеједно не можемо да поверујемо у оно што се десило. Кад се почетком године појавила вест о томе да је министар правде казао да постоји могућност легализације истополних «савеза» у Грчкој, што се десило убрзо након што је усвојен «антирасистички закон»,3 то је звучало потпуно апсурдно.

– Легализација се остварује доследно и по фазама. Један политичар који је говорио у парламенту против усвајања закона упоредио је ово с начином на који се сече кобасица: постепено, по танак колутић.

Човек (па и земља) се лакше могу угушити ако се постепено стеже конопац, како прво чак не би ни приметио да му је око врата стављена омча. Исто је и с овим законима. Прво се усваја закон о дозвољавању слободног саживота за људе нормалне оријентације. Затим – закон о грађанским «савезима» за содомите. Притом нам говоре о томе да се не ради о усвајању деце од стране чланова оваквих «савеза». Али ће се за годину-две вратити томе. Један од чланова партије «СИРИЗА» је на седници у парламенту рекао да «ћемо после извесног времена можда размотрити питање усвајања деце».

– Наравно да ће размотрити. У то чак нема сумње.

– Да. А кад би сад усвојили закон о истополним «савезима» с могућношћу усвајања деце реакција би била много оштрија – и друштвена и неких политичара.

– Зар мислите да друштвена реакција може нешто да промени? Црква је против, народ је против, али је Европа «за» и закон је усвојен.

– Део странке «Нова демократија» која је наводно конзервативна и део партије «Независни Грци» гласали су за закон образлажући то управо тиме што у закону нема тачке о усвајању. То је био њихов једини аргумент. Говорили су: «Нема усвајања, гласамо ‘за’ како бисмо извршили оно што Европа тражи, али никад нећемо гласати за усвајање, нећемо дозволити усвајање, тим пре што је другим законом предвиђена казна за развраћање малолетника… А овај закон је у реду.» Да постоји тачка о усвајању деце у овом закону његово усвајање би теже ишло.

У Грчкој се не сме нагло поступати. Зато делују полако. Као и у случају с «антирасистичким законом». Законодавна база је створена, али се он за сада не примењује.

Кад су биле у припреми расправе о закону о истополним савезима неколико јерарха се изјаснило врло оштро – максимално оштро. Толико да кад су њихове речи превођене на руски – приметио сам да су их и наш сајт и ваши преводиоци чак ублажили. Посланик партије «Златна зора» Јанис Лагос је говорећи у парламенту апсолутно тачно рекао (он подржава став Цркве): «Ако поновим оно што је рекао митрополит Амвросије ви ћете против мене одмах покренути поступак и стрпаћете ме у затвор. А митрополита нећете затворити, плашите се, знате да народ неће дозволити прогонство митрополита који има 77 година.» И у праву је.

Зато што се људи, који немају статус и заштиту, већ гоне по «антирасистичком закону».

– Доћи ће и до митрополита, сигурна сам.

– Митрополити ће бити у следећој фази. Али ће се процес одвијати полако, они се труде да га не форсирају, да делују у етапама, корак по корак. И не журе. Немају разлога за журбу.

Полако, корак по корак, разлаже се институција породице. Исто је и с укидањем специјалног статуса Цркве у Грчкој.

Прво су укинули јутарње молитве у школама. Сад хоће да забране иконе у судовима и болницама. Хоће да укину веронауку, тачније да је уместо предмета с православним усмерењем претворе у нешто типа историје светских религија. То је читав поступни програм и он функционише.

Ови људи делују по сличном сценарију. Обратите пажњу на то како се уводе санкције према Русији. Не уводе се све одмах, већ по фазама. Различитим мерама покушавају да постепено стегну омчу. Исто тако по етапама уништавају Грчку.

Наши народи су слични. Тешко је победити нас у отвореној борби, више се може постићи уз помоћ подлости, издаје и подривања ситуације изнутра.

– Да ли је Црква на неки начин изразила свој став према ово закону?

– Многи јерарси су се изјашњавали против, и природно, нико се није изјаснио за, али општецрквена реакција није уследила. Како је рекао један посланик: «Звона у знак жалости звоне у једној епархији, али би требало да звоне у свим храмовима, у свим епархијама.»

– Шта усвајање таквог закона у земљи на чијој територији се налази Атон значи у духовном смислу? Били смо сведоци тога како су истим путем ишле европске земље и било је мучно гледати то, али је Грчка сасвим посебан случај. Ова новост изазива ужас. Запањеност и ужас зато што је прекорачен Рубикон.

– Исти такав утисак имају људи који су се борили против закона. Кажу да је то црни дан у грчкој историји кад је безакоње постало закон. Људи су шокирани.

Посланици који су се залагали против борили су се до краја, али се испоставило да је то само трећина парламента.

То је својство нашег времена, кад се не узима у обзир мишљење народа и људи не знају шта могу да учине. У Црној Гори је већи део народа, наводе се различите пропорције, али сви кажу да је 50% људи против уласка у НАТО, а земља улази у алијансу. Исто је и већини других земаља. Већина нрода је против легализације содомије, али се она врши.

– Исто је, узгред речено, било и у Грузији, где су и народ и Црква били против Антидискриминационог закона, а он је свеједно усвојен; и у Украјини, где су народ и УПЦ били против «геј-амандмана» у Законику о раду, а он је свеједно прошао.

– Ово говори о томе да се овим системом може управљати. У случају с Грчком користи се лукавство. Партија која каже: «Ми смо за легализацију истополних савеза, ми смо за то да се дозволи усвајање,» добиће своја 4% на изборима и то је реалан број грчких либерала. А остали долазе на власт с лепим паролама о томе како ће се борити за ослобођење Грчке од јарма кредитора и како ће градити добре односе с Црквом. Кад је Ципрас победио на изборима прво се срео с архиепископом и замолио га је за молитве за успех владе. Говорио је да је Црква веома важна, да је она њихов савезник. А кад су из Европе тражили оно што њима треба почео је да се понаша сасвим другачије.

То је црни дан. Прођена је врло важна етапа после које ће се ситуација само погоршавати све док не почну прогони људи који буду против содомије – за то је унапред створена законодавна база: ако се «антирасистички закон» покрене у потпуности, све владике које су говориле против закона о легализацији геј-савеза могу отићи директно на оптуженичку клупу.

– На овом примеру видимо колико је важно какав човек се налази на власти, које је вероисповести. Код нас у Русији нема ни помена о оваквим законима – за разлику од православних земаља које су се окренуле Европској унији или просто Западу. Тамо држава више не штити Цркву, већ се, напротив, бори против ње. И оно што се десило у Грчкој то веома добро илуструје.

– Владајућа странка доследно уништава све институције које су у Грчкој традиционалне.

«По плодовима ћете их познати» – зато што речи лепше звуче: о томе да је улога Цркве огромна, да је историјски она формирала идентитет грчког народа и тако даље, али се притом чине ствари антицрквеног карактера.

Исто се дешава и у економији: тврде да ће реформе бити на добробит Грчке, али се дуг само повећао, и чак се у реферату ММФ каже да нема никаквог побољшања, дуг Грчке ће само расти, зато што су камате на зајмове огромне.

О свему томе је говорио још старац Пајсије: «Не бој се. Бог неће дозволити да се зло оствари. Десиће се многи догађаји за које неће бити објашњења с тачке гледишта формалне логике. Политичари ће се огадити људима. Као што се балон постепено надувава, па пукне – пући ће и они!»4 Управо то се сад дешава. Балон се још увек надувава.

Узгред, занимљиво је то што расте проценат људи који не верују да се гласови поштено броје. За Грчку је то нонсенс: раније није било могуће срести човека који би помислио да се гласовима манипулише. Међутим, сад има све више таквих.

– Да… тешко да можемо завршити разговор на оптимистичкој ноти.

– Битка јесте изгубљена, али није рат. Не заборавимо ни речи Спаситеља: «У свету ћете имати жалост, али не бојте се, јер сам Ја победио свет» (Јн. 16: 33). Оптимистички завршетак се може наћи у томе што међу свештеноначалијем, и међу политичарима, и у народу још има људи који су спремни да се боре за православну веру, за свој идентитет. Спремни су да иду до краја – укључујући и мучеништво.

– Питање је колико ће их бити. И прави је час да се сетимо приче о Содому и о броју праведника због којег је Господ био спреман да га сачува.

– Не бих претеривао, зато што у Грчкој содомита још увек нема тако много – нема их више него, рецимо, у Русији. Није ситуација као, на пример, у условној Холандији. Закон може бити било какав, али они не могу слободно да изражавају своја осећања – зато што кад су пре гласања у парламенту код Митрополије почели да се баве тим стварима,5 обични пролазници су их одмах…

– …претукли.

– Да. Одмах су им објаснили да нису у праву.

– Али то је такође питање времена. Узмите Француску, у којој је институција породице увек била јака, поштовала се… Ко је пре 20 година могао да замисли да ће се тамо појавити «родитељ бр. 1» и «родитељ бр. 2»? Или Америку: сигурна сам да у држави Тексас још увек живе врло конзервативни људи, али ће њихова деца бити распуштена – зато што су тако одлучиле власти – и у школи им неће предавати веронауку, већ то да могу да бирају пол.

– Овај процес се одвија у целом свету. Шири се чак и у Русији: либерали приказују да су то «такође људи, имају своја права. Није средњи век – не треба да се ограничавају». Људима се стално испира мозак тиме – ето, рецимо, у медијима.

– Управо: они ће се пробијати, али док се не промени власт која им се супротставља то се неће десити. Ако се промени – имам у виду председника – свему ће доћи крај, десиће се исто што и свуда, у Грчкој, или у Украјини. А да ли је Грчка прва православна земља у којој су озакоњени ови «савези»?

– Не, прва је била Бугарска: тамо је процес делимичне легализације започет 1996. године, а на Кипру 2008.

– У Србији су покренути ови процеси, у Грузији такође, у Молдавији, у Румунији, у Украјини… Вероватно можемо рећи да је Русија последња православна заиста јака земља у којој се политичари и први човек у држави отворено залажу против легализације «геј-савеза».

– Тренутно је тако. Иако постоји нада да ће се још негде пре или касније појавити отпор. Јер, народ је против. Чак су се и у Словенији људи недвосмислено изјаснили против легализације…

С Атанасијем Зоитакисом је разговарала Анастасија Рахлина

С Атанасијем Зоитакисом
је разговарала Анастасиjа Рахлина

Са руског Марина Тодић

Тагови: Анастасије Зоитакис, Грчка