Атак Лондона на Русију на ивици објаве рата

Реторика британске премијерке Терезе Меј, док је оптуживала Москву за покушај убиства бившег руског двоструког агента Сергеја Скрипаља, звучала је „ратнохушачки“, али рат Русији није објављен, сматра руски политиколог Владимир Брутер.

Аналитичар такође подсећа да је Мејова и раније говорила у сличном тону, користећи антируску и русофобску реторику.

„Оно што смо чули из Велике Британије је реторика која личи на објаву рата, али рат није објављен. Тереза Меј неће објавити рат и то из основа мења ситуацију. Таква њена реторика имала је три циља. Први — наставак притиска на Русију, јер притисак не сме да попусти ни на минут. Други — покушај да се Русија испровоцира и повуче неадекватне потезе, што они одавно прижељкују. Трећи — координација, усаглашавање напора са Вашингтоном и консолидација унутрашњих британских политичких снага против Русије. У сваком случају, реторика Мејове не би требало да изненађује… Могло би се помислити да је она до сад била мирољубива и мирна“, рекао је Брутер за Спутњик.

Оптужбе британске премијерке руски политиколози тумаче на различите начине. Неки у томе виде „медијски шоу“, а други „добро испланирану операцију информационог рата“.

Међутим, експерти су сагласни у вези са тим да би овај случај могао да доведе до заоштравања односа између Лондона и Москве, а такође су уверени и да би Британци то могли да искористе као изговор за увођење нових санкција Русији.

Подсетимо, премијерка Велике Британије Тереза Меј изјавила је да је велика вероватноћа да је Русија умешана у тровање бившег пуковника руске Главне обавештајне управе (ГРУ) Сергеја Скрипаља, а такође је запретила и новим, далеко озбиљнијим мерама према Русији.

Она је Москви дала рок до краја овог дана да објасни ситуацију у вези са тровањем Скрипаља, а у случају да то не учини, Лондон ће напад на бившег обавештајца третирати као акт незаконите примене силе против Велике Британије.

Руски аналитичар Михаил Нејжмаков оцењује да су те оптужбе британске премијерке само увертира за нове антируске санкције.

„То значи, као прво, да Британија и не рачуна, чак ни мало, на отопљавање односа са Русијом у скорије време. Као друго, таква изјава је усаглашена не само са владајућим круговима унутар саме Велике Британије, него, могуће је, и са њиховим савезницима с друге стране океана. Због тога ћемо у наредном периоду, највероватније, видети захлађење односа између Русије и Британије, а све ово што се дешава је увертира за наметање нових санкција, које Лондон жели да уведе под изговором да је Русија покушала да убије Скрипаља“, рекао је Нејжмаков за Спутњик.

Експерт истиче да се овде ради о информационом рату против Русије.

„Те оптужбе су танке, неубедљиве, неутемељене и изнете без доказа, али са информационе тачке гледишта, публика, која је већ ионако затрована причама о наводној руској претњи, могла би те оптужбе олако да прихвати, макар у прво време док се емоције не стишају. Због тога ће представници елите неко време држати ту тему ’на површини‘, у жижи интересовања јавности, а за даље ћемо видети. Могуће је и да се скандал стиша сам од себе, а они који су га иницирали прећи ће на нешто друго или ће покушавати да истим, неоснованим оптужбама тај скандал потпирују и даље“, сматра Нејжмаков.

Ветеран ФСБ и директор аналитичког Центра ветерана државне безбедности „Вимпел“ Сергеј Кривошејев сматра да би, пре свега, требало поставити питање коме би убиство бившег обавештајца одговарало.

„Јасно је да Русији то апсолутно не би одговарало. Зашто би Русија то радила уочи председничких избора и Светског првенства у фудбалу?! Испада да је то одговарало енглеској страни. Сам тај издајник је у Русији своје одлежао и размењен је за наше људе. То јест, њега су пустили, ништа му у Русији није урађено. Он је изабрао да живи у Енглеској и чини се да је направио погрешан избор. Резултат је видљив. Он није први коме се тако нешто догодило у тој земљи. Због тога би требало питати британске власти због чега су они све то започели, мада је нама у Русији то јасно“, рекао је Кривошејев.

Према његовим речима, таквим оптужбама треба да се оклевета руски председник Владимир Путин уочи председничких избора, као и да се спречи одржавања Светског првенства у фудбалу у Русији.

„Још боље, они би желели да Светско првенство у фудбалу буде пребачено у Енглеску. Они су то одавно хтели и радили су много тога како би Русији проузроковали проблеме, а посебно су то чинили након што је наш председник говорио о новом руском наоружању, због чега су се мало уплашили. Њима је потребно нешто да се са тога одвуче пажња, а тај издајник им више није потребан, он је све што је знао већ рекао. Међутим, његова болест или не дај Боже смрт допринела би медијском рату против Русије“, сматра Кривошејев.

Ветеран ФСБ наводи да у свету нема много експерата који се разумеју у технологију коришћења отрова и отровних супстанци, као и да су Британци у истрагу могли да укључе и стране стручњаке, укључујући и руске.

„Да су имале намеру да истрагу спроведу ваљано, британске власти су могле да се обрате стручњацима, укључујући и нашим — руским, али они то нису урадили, а уверавам вас да то неће ни учинити. Наши експерти би могли да открију праву слику о томе шта се догодило, а то Британци ни под каквим околностима неће допустити“, рекао је Кривошејев.

Како закључују експерти, случај Сергеја Скрипаља са којим ни Русија, ни Путин, ни руске обавештајне службе немају никакве везе, користи се као још један додатни начин притиска на Русију, а зарад интереса земаља које те оптужбе износе.

Подсетимо, бивши совјетски и руски официр Државне обавештајне управе (ГРУ) Сергеј Скрипаљ радио је за британску обавештајну службу МИ6 и десет година јој је продавао поверљиве податке о структури и особљу руске војно-обавештајне службе.

Скрипаљ, који је у Русији осуђен за издају, пре осам година је размењен током велике шпијунске афере која се одиграла између Русије и САД. Скрипаљ је касније добио азил у Великој Британији.

Он и његова ћерка тренутно се налазе у тешком стању, након што су 4. марта пронађени без свести у центру британског града Солсберија. Према наводима Скотланд јарда, то је био покушај убиства нервно-паралишућим гасом под називом „новичок“.

Тагови: Велика Британија, Москва, Русија, Тереза Меј