Анализа Искре: Зашто Немачка неће одустати од Северног тока 2?

У хладним водама крај Борнхолма, данског острва на Балтичком мору, одвија се сложена игра мачке и миша. Флотила руских бродова жури да заврши изградњу Северног тока 2, гасовода дужине 1.230 км (две цеви капацитета по 27,5 милијарди кубика) који би удвостручио капацитет директне испоруке гаса од Русије до Немачке. Преостало је да се изгради мање од 150 км. У међувремену, америчка влада, нова као и стара (Трампова) нeподржана законодавством о санкцијама, циља компаније које су умешане, директно или индиректно у изградњу овог гасовода. Како сага улази у своју завршницу, судбина цевовода може зависити од исхода ове трке.

Северни ток 2 изазива критике још од 2015. године, када су Газпром, руски државни енергетски гасни и нафтни гигант, и пет европских енергетских компанија формирали конзорцијум за постављање новог цевовода који кошта 9,5 милијарди евра (11 милијарди долара) поред постојећег дуж дна Балтичког мора. Да подсетимо гасовод Северни ток је у функцији. Први такав пројекат који је заобишао транзитне државе, некадашње савезнице СССР-а, а сада љуте противнице Русије. Америчка позиција, геополитичко пре него економско гледиште, јер нико нормалан не може ни да помисли да амерички или било чији други ЛНГ не може да парира ценом руском гасу, заснована на забринутости да ће нова цев проширити утицај Кремља, двостраначка је. Подржавају је и демократе и републиканци. Источни Европљани, као и балтичке русофобне државе, плаше се све веће зависности од руске енергије и слабљења Украјине, због пада, односно трајног губитка транзитних такси са постојећег система копнених гасовода (највећи систем на свету). Ставови у Бриселу варирају од забринутости до огорченог противљења.

Немци, њихови политичари који су инсистирали на обустави рецимо Јужног тока, ипак су истрајни у одбрани својих и руских позиција. Влада Ангеле Меркел већ дуго покушава да изолује цевовод од дипломатских напада. Оспоравана након недавног притварања Алексеја Наваљног, руског дисидента, опозиционог политичара, који је у западној штампи представљен као највећи опонент руског председника Путина иако има подршку свега 4,2 процената (истраживање центра Левада) у Москви, госпођа Меркел је рекла да се није предомислила о питању неопходности завршетка овог посла. Да би заобишла америчке санкције, влада Мекленбург-Западне Помераније, руралне немачке државе у којој цевовод излази из Балтичког мора, основала је фондацију, коју углавном финансирају енергетске компаније укључене у овај грандиозни пројекат, за посредовање између Северног тока 2 и приватних добављача а у име, заштите од климатских промена.

Ипак, противници овог пројекта, противници Русије на првом месту не стоје скрштених руку. Конгрес је усвојио два низа санкција усмерених на њега. У децембру 2019. пука претња приморала је Аллсеас, швајцарску (компанија је Холандска али је регистрована у Цугу у Швајцарској) поморску грађевинску фирму, да повуче своја пловила (пре свега брод Пионирски дух који је највећи брод те намене на свету) из пројекта, зауставивши градњу на годину дана и коштајући Газпром богатство. Многе друге међународне компаније такође су се повукле из посла, пре свега мисли се на италијански Сапием.

Руски бродови су на крају поново почели са радом у децембру. Али притисак наставља да расте. 19. јануара америчка влада је први пут активирала своје претње према руским компанијама, кроз увођење санкција према фирми у чијем је власништву брод Фортуна, руског пловила намењеног за полагање цеви. Неколико недеља раније Конгрес је усвојио амандман на другачији закон о санкцијама, усвојен 2019. Радикалним ширењем низа компанија које су сада изложене америчким акцијама, на осигураваче, сертификационе куће и било који ентитет који подржава активности полагања цеви по дну Балтика. Руска оператива (имовина руских државних компанија) би на крају могла да заврши полагање цеви, али се противници пројекта сада уздају у сертификацију, тј. да оператор Северног тока 2 неће моћи да покаже (докаже) да цевовод испуњава међународне стандарде безбедности и дизајна. Наравно да ово није истина, већ спинови лобистичких кругова из Вашингтона.

Агресивна санкциона политика Трампове администрације узнемирила је чак и непоколебљиве противнике Северног тока 2 у Европи. Џо Бајден жели да обнови разорене савезе Америке, те да уважи легитимне интересе својих савезника. Оптимисти мисле да би најновији закони о санкцијама могли понудити излаз. Санкције су обавезне, ограничавајући маневарски простор Беле куће. То је наговештај да Конгрес жели договор. Тим господина Бајдена је назначио да је отворен за предлоге.

Како би могао да изгледа договор? Једна од идеја је аутоматски механизам за наметање санкција Гаспрому уколико се Кремљ повуче из споразума који је посредовала госпођа Меркел 2019. године, како би гас наставио да тече преко Украјине. То би могло бити део велике нагодбе у којој Америка одустаје од санкција у замену за немачке обавезе на јачању енергетских и других облика безбедности у источној Европи. Званичници у Берлину страхују да би тврдолинијаши у Конгресу могли везати руке новоизабраном председнику, те на сваки начин покушавају да погурају читав посао. У међувремену, Руси даноноћно раде а Немачке компаније довршавају инфраструктуру на својој територији за пријем нових количина гаса те граде гасоводе ка Југу. Пре мање од месец дана у ту сврху је пуштен нов гасовод .

Гасовод „Kapasiti4gas“ који спаја Чешку са немачким гасоводом „Еугал“ пуштен је у рад, саопштила је чешка компанија за транспорт гаса „Net4gas“ на свом сајту. Планирано је да гасоводом, који пролази кроз Устечки и Плзењски крај у Чешкој, тече гас из складишта у Немачкој. Максимални капацитет гасовода је 27,5 милијарди кубних метара гаса годишње.

На крају, све се своди на бизнис !!!