Аналена као симбол општег суноврата: Поносна унука нацисте на крову Уједињених нација

Аналене Бербок © Sputnik / Лола Ђорђевић

Кандидатура немачке политичарке Аналене Бербок на место председника Генералне скупштине УН изненађујућа је јер она не испуњава довољно критеријума ни за позицију министра спољних послова коју сада обавља, а сведочи само о кризи личности која је завладала у међународним односима.
Овакав потез показује какви се све људи данас налазе на међународној сцени и ко све води државе и дипломатије великих сила, каже за Спутњик историчар Славенко Терзић и додаје да њена кандидатура показује и то да Уједињене нације немају више ону улогу коју су некада имале, нити онај ауторитет који су уживале.
Што се тиче Аналене Бербок, могу само да причам из перспективе њене јавне делатности коју сам пратио на европској и међународној сцени. Реч је о једном неискусном политичару и дипломати која је на то место дошла по партијској линији. То је жена која нема основне елементе доброг дипломате – тактичност, стрпљење, трезвеност, непристрасност, одређену мудрост, обавештеност итд, рекао је Терзић за Спутњик.

Срозавање угледа

Бербокова је својим изјавама, и када је реч о балканским и када је реч о међународним приликама, а нарочито када је реч о односу према Русији, до сада показала невероватну необјективност и агресивност, додао је наш саговорник.
Ово постављање је мимо добре традиције чак и немачке дипломатије из 19. века, а она је већ много пута показала дипломатски дилетантизам у међународним односима. Шта је и ко је препоручује ја не знам.
Кад се упореди Аналена Бербок са бившим министрима спољних послова и Немачке и других европских држава, каже Терзић, јасно се види несразмера не само у обавештености и образовању, већ и у искуству, трезвености, разумности и дипломатској тактичности у међународним односима.

Зелени ивер и нацистичка клада

Шира јавност упознала се са историјом Бербокових још од кад су немачки медији објавили наводе из досијеа Вермахта у којима се открива нацистичка прошлост деде Аналене Бербок, о којем је она с поносом причала. Деда немачке министарке спољних послова Валдемар Бербок био је ратни официр Вермахта и ватрени присталица нацизма. Постављање његове унуке на место председника ГС УН догодило би се на 80. годишњицу ослобађања света од нацизма и фашизма.
Теризћ овај потез тумачи као још један доказ који само потврђује да данас сведочимо нескривеној рехабилитацији нацистичке идеологије. То се, међутим, не догађа први пут, а и Срби су нечему сличном сведочили недавно.
Разбијање Југославије донело је тријумф нацизма на простору Хрватске, донекле и у Словенији, тријумф хероја нацистичке епохе на простору Босне и Херцеговине што се видело по великом броју улица и установа које и данас носе имена по озлоглашеним нацистима. Све је то ишло и до Косова и Метохије и Џафера Деве чија се кућа обнавља… Све то заједно и, наравно, много тога другог, говори о томе да ми данас имамо једну нескривену и апсолутно неуздржану рехабилитацију нацистичке идеологије и нацистичког система вредности.
Терзић примећује да се овом наративу нико на међународној сцени уопште и не супротставља, те да кандидатура и евентуално постављање Бербокове на позицију председнице ФС УН не би било толико шокантно.
sputnikportal.rs, Милица Тркља
?>