АМНЕСТИ ТРАЖИ ПРИЗНАЊЕ И ИСТРАГУ: Европа да прекине ћутање о тајним операцијама ЦИА

Организација Амнести интернешнел (АИ) затражила је од европских влада које су сарађивале у тајним операцијама ЦИА за притварање, испитивање и мучење – у оквиру америчког „глобалног рата против терора“ – да хитно спроведу своје истраге, после извештаја америчког Сената у којем су објављенинови нови детаљи.

Амерички „партнери у криминалу“ из Европе морају да реагују после извештаја Сената о тортури, у којем су наведене информације да су постојале тајне локације у Литванији, Пољској и Румунији, како наводи АИ.

Владе Немачке, Велике Британије и Македоније наведено је да су олакшавале ове послове у дослуху са ЦИА у замену за милионе долара, стоји у извештају АИ, уз напомену да без европске помоћи САД не би могле да тајно притварају људе годинама уназад.

„Време демантија и прикривања је истекло. Владе не могу више да се ослањају на неосноване разлоге ‘националне безбедности’ тражећи државну тајност и скривање своје улоге у мучењу и нестанку људи“, рекла је Џулија Хол из АИ. Она је оценила да је запањујуће да је то што је влада САД напустила владавину закона после терористичких напада 11. септембра 2001. године, пружило основу свим осталим владама да посегну за истом праксом.

„Укидање људских права и грађанских слобода је морално и правно погрешно, то отуђује одређене заједнице и шаље опасан сигнал другим владама наклоњених кршењу људских права под плаштом националне безбедности“, истакла је Хол. Она је навела да сви закони за борбу против тероризма, као и политика и пракса, морају да очувају људска права и да је овај принцип посебно важан сада у осетљивом тренутку за Европу после терористичких напада у Паризу.

После извештаја Сената двојица бивших пољских званичника признали су да је постојао тајни затвор „Плаво поље“ у којем су затвореници мучени поливањем водом, повлачењем окидача на празним пушкама упереним у главу, укључивањем електричне бушилице испред лица, као и претњама о сексуалном злостављању мајке једног од заробљених.

Признање је стигло и од бившег начелника румунске обавештајне службе, о постојању једног или два тајна затвора, а како је објаснио, њихово отварање био је део напора Румуније да добије чланство у НАТО. У извештају Сената наведено је да се у Румунији налазио тајни затвор „Црно поље“, као и да је Букурешт добио милионе долара од америчке владе.

„Љубичасто поље“ био је назив за литвански тајни затвор, а да је постојао потврдио је један од тамошњих парламентараца, док је Велика Британија била транзитна тачка ка затвору Гвантанамо и другим одредиштима.

Македонска влада није коментарисала наводе из извештаја о њеном учешћу у тајним операцијама, док немачка влада још није истражила улогу своје земље у поступању против немачког грађанина Каледа ел Масрија, чији се случај нашао 2012. године пред Евроспким судом за људска права.

Тагови: Амнести интернешнел, ЦИА