Двадесет двоје цивила, рањеника и лекара, међу њима и троје деце, погинуло је у америчком бомбардовању болнице у авганистанском граду Кундузу. Американци су признали грешку и извинили се. Председник САД изјавио је саучешће, војни врх најавио три независне истраге. „Лекари без граница“ не верују, траже независну арбитражу међународне комисије.

Американце не оправдава ни што су Авганистанци тражили акцију, наводно, јер је у болници било и рањених талибана. Чак и командант америчких снага у Авганистану признаје да су пре напада, морали да провере ко је мета.

„Ради се о медицинском објекту који у међународном праву ужива посебну заштиту, много већу и обухватнију него заштита цивилних објеката. Овде се не може говорити о колеатералној штети“, каже Весна Кнежевић Предић са Факултета политичких наука.

Колатерлана штета – орвеловски термин, како га назива Си-Ен-Ен, може да се употреби када је циљ првенствено војни. Чак и тада, под једним условом.

„Колатералне жртве не смеју да буду непропорцијално веће у односу на оно шта је војна предност“, каже Иван Јовановић, стручњак за међународно кривично право.

Није ратни злочин, већ инцидент у магли рата. То је објашњење сенатора Мекејна за бомбардовање болнице. Неубедљиво. Када је циљ медицински објекат, број погинулих, сабира се са бројем оних којима је помоћ могла бити пружена да лекари нису страдали.

Лекари без граница, и зато, траже међународну арбитражу. Пред Међународним кривичним судом у Хагу? Тешко. САД нису потписнице Римског статута којим је установљен. Истраживач америчке Херитиџ фондације Стивен Гроувс сматра да тако треба и да остане.

„Римски статут створио је институцију са озбиљним недостацима. Нема гаранција против политичке манипулације, затим, са надлежностима које не потпадају под ингеренције Савета безбедности и нарушава национални суверенитет јурисдикцијом над државним и војним званичницима. Међународни кривични суд и даље је озбиљан изазов за амерички суверенитет и националне интересе. Сједињене државе зато с правом предузимају мере да заштите своје војно особље, званичнике и држављане“, наводи Гроувс.

У Хагу би ипак могли би да се нађу, ако се установи да нису у стању или нису вољни да казне одговорне за кршење међународног права, кажу стручњаци.

„Колико је вероватно да би у неком од ових случајева у којима евидентно постоји кршење, међународни кривични суд или било која друга међународна институција дошла до закључка да САД нису у стању или нису вољне да санкционишу кршење? То је ствар, овако, о којој  и не морамо много да размишљамо, одговор је доста јасан“, каже Весна Кнежевић Предић.

Амриканци су се још једним инструментом заштитили од међународне одговорности. Билатералним споразумима гарантују изузеће држављана САД из јурисдикције МКС.

Ипак, макар формално, механизама има. Америка је потписница Женевских конвенција и Допунског протокола који предвиђа формирање комисије надлежне да установи чињенице, на иницијативу неке од држава потписница.

„Нажалост, до сада та комисија није имала много посла“, каже Весна Кнежевић Предић.

А посла би, уверени су правници, било да се Комисија бавила, што наводним колатералним штетама, што грешкама приликом америчких интервнеција од Вијетнама, преко Ирака, Судана, до бомбардовања Југославије. Бил Клинтон извинио се због рушења кинеске амбасаде и назвао га несрећним случајем

Нико се није извинио за смрт трогодишње Милице Ракић, најмање 14 страдалих у возу у Грделичкој клисури, нити за наших 16 колега – убијених у бомбардовању РТС-а. Ни за њих, нити за иједну другу цивилну жртву НАТО бомбардовања нико није одговарао.

Међу правницима и уверење да хрватском генералу Анту Готовини није пресуђено за неселективно бомбардовање јер би у супротном то био преседан користан за будућу судску праксу.

„По којој би и амерички генерали, односно официри али и генерали и високи официри других војски који такође учествују у рату у свету могли да лакше одговрају или да уопште одговарају слично овом у Кундузу“, каже Иван Јовановић.

У случају бомбардовања болнице у Авганистану, правници верују да би одвојено требало посматрати одговорност Сједињених држава и појединаца који су наредили и извршили. Тешко је поверовати да ће се Америци судити, али што се тиче њених држављана, све је, очито, искључиво у рукама америчких судова.