АМЕРИКАНЦИ ЗАКЉУЧИЛИ: „Потребан нам је нови рат!“

Пентагонова студија открива да је Америчко царство на ивици пропасти и да им је потребан разарајући светски рат како би се одржали.

Овај извештај закључује да се тренутни међународни поредак, на челу са САД, “хаба“ и суочава са претњама његовом “примарном“ положају у међународним односима.

Thefreethoughtproject.com извештава: Али можда је још опаснија предложена мера за одржавање америчке хегемоније у овом новом “пост-примарном“ окружењу, укључујући повећан надзор, распрострањену пропаганду (“стратешка манипулација перцепцијама“) и повећани војни авантуризам и експанзију.

Овај документ објашњава да су САД ушле у нову трансформациону фазу у којој се њихова моћ смањује, дуготрајни западни међународни поредак се распада, а ауторитет широм света је деградиран.

Како се наводи у извештају академског и геополитичког аналитичара Нафеза Ахмеда који се појавио у Медиум-у:

“Пошто су изгубиле свој ранији статус “надмоћи,“ САД сада живе у опасном, непредвидивом “пост-примарном“ свету, чија је главна одлика “отпор ауторитету“.“

“Опасност долази не само од великих моћних ривала попут Русије и Кине, где су обе представљене као брзо растућа претња америчким интересима, већ и од повећаног ризика од догађаја у стилу “Арапског пролећа.“ Они ће избити не само на Блиском истоку, већ широм света, потенцијално угрожавајући поверење у надлежне владе у догледној бубућности.“

“Извештај, заснован на целогодишњем интензивном процесу истраживања који укључује консултације са кључним агенцијама широм Министарства одбране и америчке војске, позива америчку владу да инвестира у више надзора, бољу пропаганду кроз “стратешку манипулацију“ јавним мњењем, и “широм и флексибилнијом“ америчком војском.“

“Извештај је објављен у јуну од стране Института за стратешка истраживања Војног колеџа америчке војске као би проценили приступ Министарства одбране (ДоД) проценама ризика на свим нивоима планирања политике Пентагона. Студију су подржали и спонзорисали Дирекција за стратешке планове и политику америчке војске; Заједнички штаб, Ј5 (Одељње за стратегију и политику); Канцеларија заменика секретара одбране за стратегију и развој снага; и Канцеларија за управљање војним програмима.“

Извештај из студије Војног колеџа америчке војске наводи:

“Иако САД и даље остају глобални политички, економски и војни гигант, више не уживају неоспориву позицију у односу на конкуретне државе.“

“Укратко, статус qуо који су амерички стратези после Другог светског рата излегли и гајили, и који је већ деценијама био главни актер, не само да се хаба, већ, у ствари, може потпуно пропасти.“

Овај извештај сажето описује империјалну природу западњачког међународног поретка као да је подстакнута америчком доминацијом – са САД и њеним савезницима који буквално “диктирају“ услове остатку света како би побољшали своје личне интересе.

Важно је напоменути да се ера америчке хегемоније приводи крају. У студији се наводи да званичници САД-а “природно осећају обавезу да очувају глобалну позицију САД-а у погодном међународном поретку,“ закључивши да је “глобални поредак заснован на правилима које су САД изградиле и одржавале већ 7 деценија под великим притиском.“

Наводи се да ће се “глобални догађаји догодити брже него што је ДоД тренутно спремно да се са тиме носи,“ и закључује се да САД “више не могу рачунати на неоспориву позицију доминације, превласт или надмоћ коју су уживали више од 20 година након пада Совјетског Савеза.“

Али, никад се не одричући хегемонијских амбиција, ДоД објашњава да се то не треба посматрати као неуспех, већ само као “позив на буђење.“

Медиум извештај наводи:

“На врху листе сила које су обориле САД са њиховог положаја глобалне “надмоћи,“ каже се у извештају, су конкурентске силе – главни ривали попут Русије и Кине, као и мањи играчи попут Ирана и Северне Кореје.“

“Документ је нарочито искрен у томе зашто САД види ове земље као претњу – не толико због опипљивих војних или безбедносних питања, већ углавном зато што се њихове тежње за властитим легитимним националним интересима саме по себи сматрају подривањем америчке доминације.“

Дајући увид иза пропаганде којом се често храни америчка јавност, ова студија објашњава стварне разлоге америчког непријатељства према “револуционарним силама“ попут Ирана и Северне Кореје: они представљају основне препреке за утицај САД-а на овим подручјима.

Супротно јавним изјавама представника америчке владе да Северна Кореја и Иран представљају нуклеарну претњу Сједињеним Државама, ова студија потврђује да се ове земље сматрају проблематичним за империјалне жеље “поретка под вођством САД-а.“

Овај документ садржи неке од најгорих признања америчких империјалних намера:

“Амерички лидери обе политичке партије су доследно посвећени одржавању америчке војне супериорности над свим потенцијалним ривалима државе, а пост-примарна реалност захтева ширу и флексибилнију војну снагу која може генерисати предност и опције широм могућег домета војних захтева. За америчко политичко руководство, одржавање војне предности омогућава максималну слободу акције… Коначно, то америчким доносиоцима одлука омогућава да диктирају или задрже значајне утицаје над исходима у међународним споровима.“

Другим речима, све док сви остају подређени западном међународном поретку под вођством САД-а, неће имати промену режима. Али они који пожеле да промене равнотежу, треба да очекују да ће бити примењена сила америчке војске у пуној снази како би задржали свој примат.

У суштитни, САД одбија да дозволи мултиполарни свет у ком друге моћне државе имају право гласа о томе како се глобални политички поредак манифестује, и користиће силу ако је потребно како би задржали своју доминантну позицију у свету.