Американци после Путина потрчали у Ханој: Хоће ли на Вијетнам поново падати напалм бомбе

У овој фази Американци у Вијетнам неће доћи са напалмом, као шездесетих година прошлог века, прво ће покушати да Вијетнам преведу на своју страну лепим. То ипак не значи да напалм неће употребити у некој од каснијих фаза убеђивања јер – ради се само о питању метода.
Овим речима политиколог Александар Павић коментарише вест да ће помоћник државног секретара САД за Источну Азију и Пацифик Данијел Критенбринк боравити у посети Ханоју 21. и 22. јуна, непосредно након што је Вијетнам посетио руски председник Владимир Путин.
Циљ посете високог америчког дипломате је, како је саопштено, да на састанку са високим вијетнамским званичницима подвуче „снажну посвећеност САД спровођењу Свеобухватног стратешког партнерства САД и Вијетнама“, наводи се у саопштењу Стејт департмента.
Русија и Кина имају иницијативу, САД само реагују

Према Павићевим речима, оно што се може закључити на основу вести да је Критенбринк спаковао кофере и допутовао у Вијетнам тек неколико тренутака пошто се авион руског председника одлепио од писте ханојског међународног аеродрома Нои Баи, јесте да је свет дошао у фазу када је игра обрнута.
„Уместо да Запад намеће темпо, а други реагују, сада неко други, у овом случају Русија, намеће темпо, а Запад мора да реагује“, наглашава Павић.
Добро је да се види да Русија и Кина крећу у проактивну фазу у међународним односима, додаје Павић.
То говори да су ове две државе довољно снажне и самоуверене и више нису у дефанзиви. То јако забрињава америчку дубоку државу која, према Павићевим речима живи од класичне политике „завади, па владај“.
Амерички брод пушта на све стране

На везе које постоје између Вијетнама, са једне, и Русије и Кине, с друге стране, указује и западна штампа. Њујорк тајмс, на пример, цитира речи и нама добро познатог високорангираног америчког дипломате Ричарда Холбрука:
„Две хиљаде година кинеско-вијетнамског непријатељства и стотине година сумњичавости између Русије и Кине прекинути су када су се ујединили против нас у Вијетнаму.“
Током Вијетнамског рата тадашњи СССР снабдевао је Северни Вијетнам не само оружјем, већ и обавештајним подацима, а између три и четири и по хиљаде совјетских војника бранило је градове Северног Вијетнама од америчког бомбардовања.
И данас руска војна техника чини између шездесет и седамдесет одсто вијетнамског одбрамбеног арсенала, што укључује тенкове, ракетне системе, борбене авионе, бојне бродове и подморнице…

Од почетка педесетих година прошлог века хиљаде Вијетнамаца школовало се у СССР-у, не само функционери Комунистичке партије, него и лекари, војници, учитељи и професори, укључујући и садашњег шефа КП Вијетнама Нгујена Фу Тронга.
Овако постављене везе тешко је раскинути, а наш саговорник сматра да вијетнамско руководство неће подлећи, како каже, америчким обманама, односно ономе што буду чули од америчког изасланика.

„Знају они Американце јако добро. Вијетнамци ће узети оно што им одговара. Азијци су прагматични, али знају које су им црвене линије. У Вијетнаму је на власти Комунистичка партија, а после новог избора Си Ђинпинга за председника Кине његов први сусрет са неким шефом стране државе био је са вијетнамским шефом државе. Дакле, нема разлога за бригу за оне који пропагирају мултиполарни свет, али има за Американце јер њихов брод пушта све више воде и има све више рупа које се не могу зачепити“, каже Павић.
Амерички сан: Вијетнам за Кину оно што је Украјина за Русију

Међутим, Вашингтон не одустаје од намере да Вијетнам привуче на своју страну – ова држава му је јако важна као противтежа Кини, објашњава он. Зато Американци последњих година покушавају да нахушкају Ханој на Кину, користећи вијетнамско-кинеске спорове у Јужном кинеском мору.
„Ако би се Вијетнам у потпуности приклонио мултиполарном свету, осовини Кина-Русија која се ствара, то би био ненадокнадив губитак за Американце у југоисточној Азији и зато тако брзо реагују. Једноставно, Вијетнам им је много важан као полуга раздора, као нешто што треба да буде трн у пети Кине. Нека верзија Украјине. Што је Украјина Русији, тако би требало да Тајван и Вијетнам буду Кини и то је део те америчке империјалне политике“, закључује Павић.